Козе у Блоку 72

У листу „Политика”, који редовно читам дуже од 60 година, веома ценим рубрику Међу нама. Приметио сам да у њој има разних критика, а ретко се пише о позитивним стварима и нису честе похвале активности одређених институција у граду у којем живимо.

Желим да изнесем пре свега похвале, али и неколико речи критике кад је реч о функционисању насеља (Улице Милеве Марић Ајнштајн) у саставу Блока 72 у Новом Београду, где живим око четири године. Сматрам да је ово насеље једно најуређенијих и најлепших у Новом Београду, а можда и у целом граду. То је и за сада последњи блок новобеоградских зграда. Овде нема градске буке, нема камионског саобраћаја (сем доставних возила за снабдевање продавница хране), док од градског саобраћаја постоји само једна линија, и то на периферији насеља, на пристојном растојању од стамбених зграда. Има доста зелених површина између зграда, као и игралишта за децу и за спортске активности, а доста је и клупа, које за седење користе пре свега старије особе. Осећам да житељи воле своје насеље, што се види и по томе што сваку слободну површину око зграда у којима живе попуњавају цвећем, које редовно одржавају.

Посебно бих желео де похвалим градске службе. Пре свега оне за одржавање зелених површина, које редовно косе траву, а након кошења радници колицима сакупљају кесе, папир и остале отпатке. Радници Градске чистоће редовно односно смеће из контејнера, којих има доста у насељу, и сваки пут детаљно почисте око њих.

Ипак, морам да изнесем и неке критике. Нажалост, као и свугде, и овде има људи који се немарно понашају. Пре свега мислим на оне који преврћу по контејнерима тражећи секундарне сировине (лименке, пластику и сл.), и притом ваде и остали отпад, који затим бацају на улицу поред контејнера. Немам ништа против што сакупљају ове корисне рециклажне сировине. Међутим, апелујем на њих да поведу рачуна о чистоћи и молим надлежне службе да обрате пажњу на ову појаву и да спрече разбацивање отпадака, јер то ружи слику нашег лепог насеља.

Имам и примедбу упућену „белима”, који су надлежни за ред и мир. Наиме, у насељу се такорећи свакодневно појављује стадо коза. Обично их буде по шест, али је било и дана када је у близину зграде у којој живим долазило и по тридесетак коза предвођених јарцем с огромним роговима и у пратњи великог пса, што може бити опасно, пре свега за децу. Те козе уништавају цвеће, брсте стабла, гуле кору са туја, које се због тога суше. Приметио сам да „бели” редовно патролирају мојом улицом, али да на ову појаву не обраћају пажњу, а сматрам да би требало да реагују и реше проблем.

Драго Јанковић,

Нови Београд