Promena koja pristiže

S Barakom Obamom Amerika je u utorak pronašla samu sebe smogavši snage da vrati smisao načelima slobode, pravde i svima ponuđenih mogućnosti – principu na kojem je utemeljena i kojim je tokom dvadesetog veka inspirisala slobodoljubivi svet. Saznanje Evropljana i drugih da jedna takva oaza postoji, dostupna, prosperitetna i spremna da stane iza svojih univerzalno prihvaćenih ideala budilo je nadu, ohrabrivalo otpor i pomoglo slomu fašizma i komunizma. Američke trupe su Evropu spasavale zla na njenom tlu. Kenedijev „vazdušni most” sačuvao je Zapadni Berlin. Rušenje „zida” i spajanje „dva Berlina” vratilo je Evropi Nemačku. Demokratska i jaka Nemačka učinila je ostvarivom ideju o ujedinjenom kontinentu.

Iskrenost vodeće sile sveta u poštovanju uzvišenog principa,međutim, dovedena je u pitanje postupcima Vašingtona pod rukom Bušove administracije. Prestiž Amerike narušen je njenim ponašanjem u međunarodnim odnosima, gde je pravda podređivana pravu sile. Rat u Iraku počet je pod lažnim izgovorom. Postupci prema zatvorenicima primakli su se brutalnošću nacističkim. Ideal ljudskih prava dezavuisan je prečestim odstupanjima, a demokratija američki režiranim prevratima, ali i šurovanjem s nedemokratskim režimima, svuda gde je to Americi odgovaralo.

Odluka Amerikanaca da senator Obama – prvi ikada izabrani crni čovek za Belu kuću – bude taj, koji će Ameriku preuzeti raspetu i moralno prezaduženu,uhvaćenu ratovima, ekonomskom krizom i deficitom ugleda, primer je kome nema ravnog. Reč je očovekukoji ima viziju izlaza i, na drugoj strani, sposobnost da rasno podvojenu naciju uzdigne iznadnjenih predrasuda do onog stepena kada ga može jedinstveno razumeti i slediti. Takvo unutrašnje prepoznavanje sebe, i prosvetljenje, retko je kome dostupno. Češće se nailazi na narode žrtve sudbine (time, što jednom ne prepoznaju trenutak, a drugi put vizionara, te im je istorija neprekidno ponavljanje stradanja!), a samo retki utiču na sudbinu i usmeravaju je.

Uspravan stav čoveka pred vremenom i prilikama priča je o nastanku, ono čime je novi svet i počeo. Ali, američka katarza proizvela je utisak širom kugle zemaljske.Simbol uvažavanja fascinantnog događaja su masovne simpatije upućene Obami. Njegov način prihvatanja pobede, u postizbornoj noći uČikagu, retko koga je mogao ostaviti ravnodušnim. Izrazio je probuđenu nadu, obnovljeno samopouzdanje i duboke emocije„pomirenih Amerikanaca”. Videla se Amerika koja je uspela da „iznova sebe osmisli”, rekao je Francuz Dominik Muazi. Amerika koja se vraća, a ne napušta svoju „univerzalnu poruku”. Ima i drugih sila sveta, kazaće tim povodom teoretičar Muazi: „Važna je Kina.Ne sme se zanemariti Rusija. Ali nijedna od tih zemalja ne nosi neku univerzalnu poruku. Jedino Amerika.(...) Razlika je ta što niko na svetu ne sanja da postane Kinez ili da postane Rus. Ali milioni ljudi sveta, pa čak i neki Evropljani, i dalje sanjaju da budu Amerikanci”.

Ako je u pravu, Amerika je prerano otpisana, posebno ruskim insistiranjem da tobože više nije u stanju da bude primer i putokaz svetu. Interesovanje tog sveta za američke izbore, reagovanje svetskih berzi i, na kraju, žurba Rusada svoje rublje promene za dolare ne ukazuju da je poredak s Amerikom u središtu, bar u dogledno vreme, u opasnosti da bude srušen. Dezavuisana je agresivnost oličena u sebično obojenoj politici predsednika Buša usred upletenog sveta u kojem se mora sarađivati. I to je, za početak, promena koja pristiže sa Obamom, a svet ostaje kakav je bio i biće pozvan da upre zajednički. Evropljani da u Avganistanu u većoj meri podmetnu pleća, Iran da odustane od nuklearnog oružja, Rusi da ne polažu pravo na gospodarenje životom i opredeljivanje malih suseda.