Stoti rođendan nadrealizma

Pomalo u senci impresionizma – ove se godine u Francuskoj i širom sveta bogato obeležava jedan i po vek od prve, revolucionarne izložbe impresionista u Parizu – u 2024. sećamo se još jednog pokreta, posve posebnog, koji je ostavio dubok trag i na društvenoj i umetničkoj sceni. Reč je o stogodišnjici nastanka nadrealizma, čiji se snažan i jedinstven uticaj oseća i dan-danas.

Svetski listovi i portali, među njima i „Artnjuz”, podsećaju na „Manifest nadrealizma”, objavljen u oktobru 1924. i na njegovog tvorca Andre Bretona (1896–1966), kao i na sve posledice koje je taj napis dalje proizveo, probudivši i iznedrivši neke od najvećih svetskih stvaralačkih imena. U rubrici posvećenoj ovoj godišnjici na pomenutom portalu može se pronaći podatak o još jednom traktatu, koji se stavlja rame uz rame sa Bretonovim – njega je napisao Ivan Gol (1891–1950), francusko-nemački pesnik koji je bio u bliskoj vezi sa nemačkim ekspresionistima, ali se ističe da ni jedan ni drugi ne snose „odgovornost” za pojavu samog termina, za šta se zasluge pripisuju Gijomu Apolineru (1880–1918), pesniku i glavnom zagovorniku pariske avangarde. On ga je, kako se navodi, upotrebio u pismu belgijskom kritičaru Polu Dermeu iz 1917. da opiše eksperimentalni balet „Parada” (1917).

Definišući, prenosi ovaj portal, nadrealizam kao način da se „prethodno kontradiktorni uslovi sna i stvarnosti razreše u apsolutnu realnost, superrealnost” i govoreći da ga jedino još sloboda kao termin uzbuđuje, Breton je inspirisao likovne umetnike kao što su Hans Arp, Salvador Dali, Maks Ernst, Paul Kle, Rene Magrit, Huan Miro, Iv Tangi...

Prvobitno sa središtem u Parizu, pokret je postao globalan po obimu, prelivši se širom sveta ali i na naše prostore, gde je bio vrlo prisutan – poznato je da je komunikacija između naših, beogradskih nadrealista i francuskih bila izuzetno živa.

Reagujući na užase i pokolje u Prvom svetskom ratu, nadrealisti su težili promeni umetničkih pravila, podrivajući sve konvencije, oslonjeni i na frojdovsko polje nesvesnog. Njegovo uverenje da se um može otključati psihoanalitičkim metodama, posebno tumačenjem snova, imalo je ogroman uticaj na Bretona, koji se zanimao za duševne bolesti i pre nego što je izašao na umetničku scenu. Služeći u medicinskom korpusu francuske vojske u Prvom svetskom ratu, Breton je bio stacioniran na odeljenju u Sen Dizijeu na kojem su se lečili vojnici od posttraumatskog šoka i tu se susreo sa primenom Frojdove teorije dok je brinuo o pacijentima, a o čemu je opsežno govorio u razgovorima koje je sa njim vodio Andre Parino na francuskom radiju od marta do juna 1952. godine. Objavljeni su prvi put u Francuskoj iste godine u izdanju kuće „Galimar”, dok se na srpskom mogu pronaći pod naslovom „O nadrealizmu” kao izdanje „Službenog glasnika”. Breton je, naime, verovao da podsvest može osloboditi umetnost od njenih konvencija putem automatizma, procesa koji je prepustio razmatranje nesmetanom toku mašte – „čisto stanje kojim se predlaže da se izrazi stvarno funkcionisanje misli u odsustvu bilo kakve kontrole koju sprovodi razum”.

Podsetnika radi, ističe „Artnjuz”, prvi pregled jezgra nadrealističke likovne scene mogao je da se na jednom mestu vidi 13. novembra 1925. godine, kada je u Galeriji „Pjer Kol” u Parizu otvorena „Izložba nadrealista”, gde su se mogli videti radovi Arpa, Klea, Ernsta, Miroa, Man Reja, Đorđa de Kirika i drugih, kao i Pabla Pikasa, koji je za izlaganje dao jednu od svojih kubističkih slika. Međunarodna izložba nadrealizma 1938. okupila je širi izbor umetnika – u saradnji Bretona, Pola Elijara, Marsela Dišana, Dalija i Ernsta postavka je otvorena 17. januara u Galeriji lepih umetnosti Žorža Vildenštajna u Parizu sa skoro 300 radova 60 saradnika iz 14 zemalja.

A ove godine brojne su izložbe koje evociraju sve to. Da izdvojimo samo neke. Velika postavka „Zamislite! Sto godina nadrealizma” bila je otvorena u februaru u Briselu i preseliće se u Bobur u Parizu od 4. septembra, odakle će se posle otisnuti put Hamburga i Madrida tokom 2025, pa sve do SAD, gde će svoju završnicu imati 2026. u Umetničkom muzeju u Filadelfiji. Svaka institucija prikazaće svoj poseban ugao i dati svoj doprinos putujućoj postavci. Do kraja avgusta u Šangaju, u Muzeju umetnosti Pudong, a u saradnji sa Nacionalnom galerijom Škotske, traje izložba pod naslovom „Fantastične vizije: 100 godina nadrealizma” i na njoj je publici dostupno više od sto dela (slika, skulptura, kolaža, knjiga, fotografija) čiji su autori pedesetak umetnika, uključujući Dalija, Magrita, Miroa, Leonoru Karington... U Minhenu, u Lenbahhausu, od polovine oktobra ove godine pa do početka marta sledeće biće otvorena postavka „Da živimo ovde? Ne, hvala: nadrealizam plus antifašizam”, koja baštini činjenicu da je ovaj pokret odbacivao bilo kakvu formu represije, od fašizma, preko kolonijalizma, pa do autoritarijanizma.