Iznos za prvo dete podići na 10.000 evra

Ako se demografski ne obnovimo, bez Srba u Srbiji svi drugi planovi će biti besmisleni, zaključak je sa predstavljanja knjige „Kako do 20 miliona Srba”, autora Čedomira Antića, Nenada Zlatarića i Dragana Lončara, koja je nedavno predstavljena u velikoj sali Doma sindikata u Beogradu. Već na prvoj stranici iznose se podaci da se u našoj zemlji godišnje rodi 38.000 ljudi manje nego što ih umre, te da svake godine Srbiju napusti još oko 50.000 građana. Iako smo sada u miru, sirene za uzbunu trebalo bi da se čuju, s obzirom na to da su takvi demografski gubici veći nego tokom balkanskih ratova i druge polovine Prvog svetskog rata.

Istoričar Čedomir Antić objasnio je za „Politiku” da je naslov potekao od analize dva potencijalna scenarija. Prvi nema srećan kraj i po njemu bi se naša zemlja, bez obzira na ekonomski razvoj, do 2150. godine svela na 1.700.000 ljudi, od kojih bi većina bili starci.

„Sa druge strane, ako bi se primenile mere koje predlažemo i ako bi se postigao uspeh sa umerenom promenom kulturnog obrasca, isto vreme bi bilo potrebno da se dođe do 20 miliona Srba na Balkanu. Od toga bi bilo 15 miliona u Srbiji, a pet miliona u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i drugima u regionu. Tako bi naša zemlja imala dva i po puta više stanovnika, a broj Srba na Balkanu bio bi udvostručen”, navodi Antić.

Kako dodaje, da bi se to postiglo, potreban je set mera: od ekonomskih, preko prosvetnih, do medijskih. Iako je stav trojice autora da je demografska politika Srbije poslednjih 20 godina dobro osmišljena, a pogotovo u proteklih šest, sa srazmerno budžetu najvećim davanjima u Istočnoj Evropi, nažalost ni to nije dovoljno, te predlažu njeno proširenje.

„Jedan od predloga je da se sadašnja politika sve većeg investiranja u porodice sa više dece pretvori u neku vrstu ’šok-terapije’, tako što će se iznos za prvo dete podići na 10.000 evra sa sadašnjih 2.500. To je relativno mali novac u odnosu na BDP Srbije, a pokazao bi dugoročne rezultate”, objašnjava Antić.

Prema rečima dr Nenada Zlatarića, valjalo bi da država napravi fond koji bi se punio iz budžeta, donacijama preduzeća i pojedinaca, sa ciljem da se sakupi oko milijardu evra godišnje za razne podsticajne programe.

„Trebalo bi ponuditi majkama sa troje ili više dece da brinu o njima kod kuće i da za to dobijaju prosečnu platu, ili bar skraćeno radno vreme”, kaže Zlatarić za naš list.

On smatra da majke moraju imati privilegovan položaj na fakultetu, poslu i pred institucijama. „Predlažemo kartice ’Majka Srbije’ koje bi omogućile besplatan javni prevoz i parking, kao i popust za robe i usluge koji bi davale firme”, smatra Zlatarić.

Autori su istakli da knjiga nije rađena kao naučna studija, niti da bude bestseler, već sa idejom da ima političku upotrebu.