Novi šef NATO-a: Srebrenica je najveća laž

Rano jutro, sedim u tramvaju u centru Den Haga. Zurim kroz prozor jer u samom tramvaju iako je pun, nema šta da se vidi.

Svi bulje u laptope, telefone, tablete... Ne samo mladi nego i stogodišnjaci. Tramvaj liči na grobnicu.

Tišinu prekida razglas u njemu koji najavljuje sledeću stanicu. Približavamo se najlepšim delovima grada. Tu je lep kompleks holandske vlade sa čuvenim tornjem gde „stoluje“  holandski premijer.

Biciklistička staza je paralelna sa tramvajem i udaljena je nekih dvadesetak metra. Vidim čoveka na sportskom biciklu elegantno obučenog sa lepim crnim italijanskim cipelama. U levoj ruci drži ugrizak od jabuke dok biciklom upravlja desnom rukom. Ide istom brzinom kao i tramvaj, ugrizao je zadnji zalogaj deset metra pre nego što se pojavila kanta za smeće. U punoj brzini ubacio je ugrizak u kantu, sa rastojanja od dva metra. Tridesetak metra posle kante za smeće biciklistička staza je skrenula na levo i približila se tramvaju na jedan metar.

Biciklista je podigao glavu i pogledao me direktno u oči. Prepoznao sam holandskog premijera Marka Rutea. Njega zna svako dete jer je najduži holandski premijer u istoriji. U onom lepom tornju sedi četrnaest godina. Ne samo to, on nije napustio radno mesto nastavnika u srednjoj školi gde predaje dva dana u nedelji sociologiju.

Mahnuo sam mu rukom a on mi je odmahnuo veoma srdačno. Tako da sam imao utisak kao da me poznaje. Ipak, pre će biti da je bio srdačan zato što sam ga jedino ja primetio iz tramvaja. Drugi putnici su zauzeti sa svojim sokoćalima. Bio je to kratak trenutak, Rute je skrenuo desno ka svom tornju, mi smo produžili pravo.

Setio sam se nekoliko trenutaka posle toga da juče objavljeno kako je Rute uklonio i zadnju prepreku na putu ka Briselu, sedištu NATO-a, gde će biti njegov novi sekretar.

Rumunski presednik Klaus Johanis (etnički Nemac) odustao je od kandidature i podržao Rutea. Holandska vlada je u ostavci Rute je najverovatnije došao na posao da se oprosti od kolega i usput da ostavku zbog novog posla.

Taj dan mi je bio jako uzburkan. Imao sam više razgovora sa novim poslodavcem kao i sa starim. Obe firme su u Den Hagu. Vratio sam se kući u Roterdam tek oko 19 sati. Hteo sam da otvorim hladno pivo ali sam se setio da utakmica između Holandije i Francuske počinje u 21 sat. Ako otvorim pivo brzo ću zaspati a ovu utakmicu ne želim da propustim. Posle Srbije najomiljenija mi je holandska ekipa. Ne samo zato što sve što imam zaradio sam u Holandiji, nego što oni stvarno igraju pravi klupski fudbal. Uigrani kao da ih je sve jedna majka rodila. Ne boje se nikoga, vezu po terenu ali i zrače posebnim šarmom u igri.

U pola osam udarna vest na TV bila je da se Rute oprostio od prijatelja. Prikazuju kako vozi bicikl i jede jabuku, zatim kako se zdravi sa komšijama oko tornja. Onda slede izjave raznih ministra o njemu - sve pozitivne. Navode se razne nevolje koje su ga zadesili u premijerskoj stolici, prestanak eksploatacije gasa u Groningenu i pumpanje milijardi u sanaciju ovog područja zbog praznih gasnih pećina. Zatim kriza posle obaranja aviona Ukrajini, kompjuterska otimačina dečjeg dodatka građanima zbog čega su mnogi izgubili hipoteku...

Najsvetlija tačka je kad je  Rute javno tražio oproštaj u ime holandske vlade zbog trgovine robljem u srednjem veku. Naravno uz nadoknadu štete.

Ne treba zaboraviti još jednu njegovu svetlu tačku koja je prošla nezapaženo u Holandiji. Rute je javno 2017. godine na konferenciji za štampu rekao: „Srebrenica je najveća laž u istoriji''.

Tada je zbog toga imao velike probleme sa Erdoganom. Ne zaboravimo da je holandski bataljon bio u Srebrenici.

Ispred tornja je Rute napravio poslednji selfi sa svojim razredom iz srednje škole. Za koji dan se seli u Brisel.

Brzo je vreme prošlo i počela je utakmica između Holandije i Francuske. Holanđani imaju jedan lep običaj da utakmicu na televiziji ne prenosi samo sportski komentator već dva bivša fudbalera koji su imali vrhunske karijere. Utakmica je bila napeta, Holanđani su igrali ofanzivno i šarmantno, dok su Francuzi usmerili svu energiju na kontranapade.

Igrali su čist nemački fudbal, proračunato i tačno, kao da su roboti a ne ljudi. Imali čak i one tipične bele nemačke dresove. Pola sata pre kraja otvorio sam prvo pivo, a utakmica je završena rezultatom bez golova. Na stadionu je bilo  40 hiljada Holanđana.

Ugasio sam televizor i razmišljao o Ruteu. Biti sekretar NATO-a i nije baš neka funkcija. Glavni posao je da sve članice NATO-a držite na istoj liniji. Samo to, ali na žalost i vrapci znaju da je ta linija - američka linija.

Nadam se da Rute neće zaboraviti ono što je rekao: „Srebrenica je najveća laž u istoriji”

Bošnjaci, Turci i Nemci ne kleveću samo Srbe za genocid u Srebrenici već i Holanđane koji su bili na tom terenu 1995. godine.

Tornado, Holandija