Sukob predsednika i parlamentarne većine

Od našeg dopisnika

Podgorica – Nakon formiranja Pokreta za Crnu Goru i najava novog pregrupisanja na političkoj sceni, predsednik Crne Gore Jakov Milatović sve češće kritikuje svoje bivše saborce iz Pokreta Evropa sad (PES) i parlamentarnu većinu koja ga je podržala na predsedničkim izborima prošle godine. Portparol Nove srpske demokratije Mirko Miličić odgovorio je predsedniku Crne Gore, naglašavajući da Milatović iznosi optužbe na račun bivših partnera i ljudi koji su doprineli njegovom izboru na tu funkciju. Miličić je izrazio žaljenje što se predsednik Crne Gore, koji bi trebalo da predstavlja sve građane, „sve više izoluje od svojih doskorašnjih prijatelja i pokušava da nametne narativ ’država, to sam ja’, što je karakteristika njegovog prethodnika”.

Naglasio je da je Milatović „sada bliži onima protiv kojih se borio u drugom krugu predsedničkih izbora”. Podsetio je Milatovića da je na poziciji predsednika zahvaljujući glasovima birača PES-a, Demokratskog fronta i ostalih pobednika izbora 30. avgusta 2020. godine i da bi „trebalo da se zapita da li su njegovi stavovi korektni”.

Da je Demokratski pokret bio pobednička snaga za izbor Milatovića još svedoči bilbord na ulazu u Nikšić, na kojem piše: „Da pobedimo Mila Đukanovića, glasamo za Milatovića!”, što Miličić koristi kao podsetnik Milatoviću na važnost podrške koju je dobio.

„Ispod svakog dostojanstva je da svakodnevno slušamo moralne tirade predsednika koji pokušava da glumi oca nacije, što građani Crne Gore više ne žele”, ocena je Miličića.

Milatović je nedavno poručio da se „očekivalo da će nova vlast Crne Gore napraviti diskontinuitet u vođenju spoljne politike u odnosu na bivši režim DPS-a, ali se to nije dogodilo”. Izrazio je iznenađenje što je „za ambasadora u Moskvi predložena osoba koja nije na fonu državne spoljne politike Crne Gore”, ali nije naveo imena na koja se to odnosi.

Predsednik Crne Gore je na konferenciji za novinare izjavio da su „najbolji prijatelji premijera Milojka Spajića i šefa diplomatije Filipa Ivanovića predloženi za ambasadore u Berlinu i Madridu”, što je izazvalo dodatne kontroverze. Naglasio je da su neki kandidati „imali dvojna državljanstva”, što ni u ovom slučaju nije precizirao, ali je ukazao na „nelogičnosti u njihovim kandidaturama”.

Po mišljenju političkog analitičara, profesora Spasoja Tomića, „Milatović je nastavio politiku svog prethodnika Mila Đukanovića, posebno u odnosu prema Rusiji”.

„Male zemlje moraju pokazivati fleksibilnost u međunarodnim odnosima, pa je Milatovićev pristup štetan za Crnu Goru. Milatović svojim postupcima pričinjava štetu Crnoj Gori, nadajući se podršci zapadnih centara, što je karakteristično za politiku Đukanovića”, stav je Tomića.

Iz Nove srpske demokratije (NSD) ne razumeju Milatovićeve kritike na njen račun ocenjujući da je „Milatović pokazao nezahvalnost prema onima koji su mu pomogli da dođe na vlast i omogućili mu politički uspon”.

„Milatović bi trebalo da prepozna i prizna doprinos svih onih koji su radili na rušenju režima DPS-a. Umesto toga, on se ponaša kao da je sam postigao sve uspehe”, poruka je Nove srpske demokratije. Takođe se ističe da su „birači PES-a, Demokratskog fronta i drugih koalicija očekivali promene i diskontinuitet s politikom DPS-a, što se nije dogodilo pod Milatovićevim vođstvom”.

Poruka NSD-a je da „predsednik Crne Gore mora biti otvoren za dijalog i saradnju, a ne da se ponaša autokratski i izolovano”.

Sve žešća javna politička prepucavanja, odnosno politička previranja, ukazuju na duboke razlike i neslaganja među liderima u Crnoj Gori, što može imati značajne posledice na političku stabilnost i međunarodne odnose zemlje.