Сукоб председника и парламентарне већине

Од нашег дописника

Подгорица – Након формирања Покрета за Црну Гору и најава новог прегруписања на политичкој сцени, председник Црне Горе Јаков Милатовић све чешће критикује своје бивше саборце из Покрета Европа сад (ПЕС) и парламентарну већину која га је подржала на председничким изборима прошле године. Портпарол Нове српске демократије Мирко Миличић одговорио је председнику Црне Горе, наглашавајући да Милатовић износи оптужбе на рачун бивших партнера и људи који су допринели његовом избору на ту функцију. Миличић је изразио жаљење што се председник Црне Горе, који би требало да представља све грађане, „све више изолује од својих доскорашњих пријатеља и покушава да наметне наратив ’држава, то сам ја’, што је карактеристика његовог претходника”.

Нагласио је да је Милатовић „сада ближи онима против којих се борио у другом кругу председничких избора”. Подсетио је Милатовића да је на позицији председника захваљујући гласовима бирача ПЕС-а, Демократског фронта и осталих победника избора 30. августа 2020. године и да би „требало да се запита да ли су његови ставови коректни”.

Да је Демократски покрет био победничка снага за избор Милатовића још сведочи билборд на улазу у Никшић, на којем пише: „Да победимо Мила Ђукановића, гласамо за Милатовића!”, што Миличић користи као подсетник Милатовићу на важност подршке коју је добио.

„Испод сваког достојанства је да свакодневно слушамо моралне тираде председника који покушава да глуми оца нације, што грађани Црне Горе више не желе”, оцена је Миличића.

Милатовић је недавно поручио да се „очекивало да ће нова власт Црне Горе направити дисконтинуитет у вођењу спољне политике у односу на бивши режим ДПС-а, али се то није догодило”. Изразио је изненађење што је „за амбасадора у Москви предложена особа која није на фону државне спољне политике Црне Горе”, али није навео имена на која се то односи.

Председник Црне Горе је на конференцији за новинаре изјавио да су „најбољи пријатељи премијера Милојка Спајића и шефа дипломатије Филипа Ивановића предложени за амбасадоре у Берлину и Мадриду”, што је изазвало додатне контроверзе. Нагласио је да су неки кандидати „имали двојна држављанства”, што ни у овом случају није прецизирао, али је указао на „нелогичности у њиховим кандидатурама”.

По мишљењу политичког аналитичара, професора Спасоја Томића, „Милатовић је наставио политику свог претходника Мила Ђукановића, посебно у односу према Русији”.

„Мале земље морају показивати флексибилност у међународним односима, па је Милатовићев приступ штетан за Црну Гору. Милатовић својим поступцима причињава штету Црној Гори, надајући се подршци западних центара, што је карактеристично за политику Ђукановића”, став је Томића.

Из Нове српске демократије (НСД) не разумеју Милатовићеве критике на њен рачун оцењујући да је „Милатовић показао незахвалност према онима који су му помогли да дође на власт и омогућили му политички успон”.

„Милатовић би требало да препозна и призна допринос свих оних који су радили на рушењу режима ДПС-а. Уместо тога, он се понаша као да је сам постигао све успехе”, порука је Нове српске демократије. Такође се истиче да су „бирачи ПЕС-а, Демократског фронта и других коалиција очекивали промене и дисконтинуитет с политиком ДПС-а, што се није догодило под Милатовићевим вођством”.

Порука НСД-а је да „председник Црне Горе мора бити отворен за дијалог и сарадњу, а не да се понаша аутократски и изоловано”.

Све жешћа јавна политичка препуцавања, односно политичка превирања, указују на дубоке разлике и неслагања међу лидерима у Црној Гори, што може имати значајне последице на политичку стабилност и међународне односе земље.