Čedomir Antić je naš Montefjore

U knjižari „Delfi SKC” predstavljena je knjiga „Dvadeset minuta Luja 19” Čedomira Antića. Pored autora, govorili su Predrag J. Marković, profesor Univerziteta i direktor Instituta za savremenu istoriju, Bojan B. Dimitrijević, istoričar i naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja.

Antić je u „Dvadeset minuta Luja 19.” objedinio 56 priča iz istorije, kako naše tako i svetske. A sve je počelo dosta davno, u „Politikinom zabavniku”...

Dubravka Dragović Šehović podsetila je na razvojni put nastanka knjige: –  – Svi smo imali prilike da čitamo neke od članaka u „Politikinom zabavniku”, i ova knjiga popularizuje pojedine teme tako da mlade, a i one malo starije starije čitaoce, podsete na određene stvari. Kod Antića postoji manir da s duhovitošću prilazi određenoj temi.

Predrag J. Marković smatra da je ovo delo proizvod Antićeve upornosti:

– Čedomir Antić je uporan čovek i on hoće da završi sve što započne, a ume da izvuče poentu. Što se tiče stila, to je beogradska škola kojoj pripada Slobodan Jovanović i Čeda je zadržao taj stil. Nema mnogo ljudi koji mogu to da urade u našoj kulturi. Svojim leporekim i lakorekim stilom iznosi smele istorijske zamisli. Kod nas treba razbiti taj mit da nauka mora da bude dosadna. Imamo slučaj Montefjorea, on je beskrajno zanimljiv, a skroz naučno besprekoran. A naš Montefjore je Čeda.

Marković je dodao da su neka od poglavlja  „spektakularno sažeta da mogu odmah da idu u udžbenike”:

– U poglavlju o Jugoslaviji na nekoliko stranica, vidi se veličina pisca i naučnika, kad može da sažme jednu tako komplikovanu priču kao što je priča o Jugoslaviji. Neka druga su i zabavna, neobična, ali ovo je primer kako bi trebalo da izgledaju udžbenici.

O tome šta je na njega ostavilo utisak, da li je nešto novo saznao, i šta je ova knjiga njemu donela, Bojan B. Dimitrijević je rekao:

 – Ova knjiga podseća na srednjovekovne i počinje bezmalo od stvaranja sveta (antika, Persija, pa Rim), da bi se odjednom našla u srpskoj i crnogorskoj državi. Uveo me je kao srednjovekovni istraživač različitih antičkih dela u materiju, jezikom visoke akribije, nalik Slobodanu Jovanoviću. Tu su pitanja monarhije, vladara, „velike Srbije”, priče o železnici, telefonu, o putevima. Ili o vojsci, koja je meni zanimljiva i uvek je pratim. Ili o hrani u Srbiji. Naravno, tu su i odnosi sa okolnim narodima. Mnogo je zanimljivo poglavlje odnosa Srbije i Crne Gore, koje je nazvano „Istorija jedne razlike”. Dve stvari su me impresionirale: jedno poglavlje posvetio je Ljotićevom pokretu „Zbor”. Vrlo kumulativno i korektno je to opisao, s obzirom na to kako se ta istorijska okolnost danas posmatra u današnjem društvu. Druga stvar koja me je impresionirala jeste njegovo razmišljanje o „velikoj Srbiji”. U ovoj knjizi konstatovao je da je ideja neostvariva. Ovim poglavljem, i onim koje je pomenuo Predrag Marković, Čedomir Antić me je ozbiljno zamislio i, ako je ova knjiga vredna zbog nečega, onda je bitna upravo zbog propitivanja srpske i jugoslovenske ideje u 20. i 21. veku. Pozivam sve vas da takođe tumačite i razmišljate o ovome što nam je Antić u svojoj novoj knjizi pružio – rekao je Dimitrijević.

Momčilo Petrović i Duško Lopandić takođe su prisustvovali ovoj književnoj večeri, i Čedomir Antić je pomenuo da su njihovi napori na polju istoriografije nemerljivi.

– Ono polje koje je kod nas potcenjeno, a ja ga vrlo cenim, to je popularizacija istorije i istoriografije. Čitalac je tu, hoće da kupi, hoće da čita, ali mu je potreban posrednik između velikog broja tema i izdanja. Mi danas uočavamo da su najveći promotori nauke u stvari novinari, ljudi koji su politikolozi. Za mene je dobar primer Bil Brajson, čiji je celokupni opus Laguna prevela, koji je meni bio korisniji nego svih mojih dvadesetak profesora u osnovnoj i srednjoj školi. Ova knjiga je jedna marginalija mog rada, ima još naučnika koji su pisali takve knjige, kao Radoš Ljušić o ljubavima srpskih vladara i političara, zatim knjiga profesora Milana Ristovića „Iz istorije običnih ljudi”, gde je decenijama proučavao određeni period 20. veka i nailazio na zanimljive sudbine ljudi koji ne mogu da stanu u planove Trećeg rajha u istočnoj Evropi – istakao je Čedomir Antić.