Чедомир Антић је наш Монтефјоре

У књижари „Делфи СКЦ” представљена је књига „Двадесет минута Луја 19” Чедомира Антића. Поред аутора, говорили су Предраг Ј. Марковић, професор Универзитета и директор Института за савремену историју, Бојан Б. Димитријевић, историчар и научни саветник у Институту за савремену историју, и Дубравка Драговић Шеховић, уредница издања.

Антић је у „Двадесет минута Луја 19.” објединио 56 прича из историје, како наше тако и светске. А све је почело доста давно, у „Политикином забавнику”...

Дубравка Драговић Шеховић подсетила је на развојни пут настанка књиге: –  – Сви смо имали прилике да читамо неке од чланака у „Политикином забавнику”, и ова књига популаризује поједине теме тако да младе, а и оне мало старије старије читаоце, подсете на одређене ствари. Код Антића постоји манир да с духовитошћу прилази одређеној теми.

Предраг Ј. Марковић сматра да је ово дело производ Антићеве упорности:

– Чедомир Антић је упоран човек и он хоће да заврши све што започне, а уме да извуче поенту. Што се тиче стила, то је београдска школа којој припада Слободан Јовановић и Чеда је задржао тај стил. Нема много људи који могу то да ураде у нашој култури. Својим лепореким и лакореким стилом износи смеле историјске замисли. Код нас треба разбити тај мит да наука мора да буде досадна. Имамо случај Монтефјореа, он је бескрајно занимљив, а скроз научно беспрекоран. А наш Монтефјоре је Чеда.

Марковић је додао да су нека од поглавља  „спектакуларно сажета да могу одмах да иду у уџбенике”:

– У поглављу о Југославији на неколико страница, види се величина писца и научника, кад може да сажме једну тако компликовану причу као што је прича о Југославији. Нека друга су и забавна, необична, али ово је пример како би требало да изгледају уџбеници.

О томе шта је на њега оставило утисак, да ли је нешто ново сазнао, и шта је ова књига њему донела, Бојан Б. Димитријевић је рекао:

 – Ова књига подсећа на средњовековне и почиње безмало од стварања света (антика, Персија, па Рим), да би се одједном нашла у српској и црногорској држави. Увео ме је као средњовековни истраживач различитих античких дела у материју, језиком високе акрибије, налик Слободану Јовановићу. Ту су питања монархије, владара, „велике Србије”, приче о железници, телефону, о путевима. Или о војсци, која је мени занимљива и увек је пратим. Или о храни у Србији. Наравно, ту су и односи са околним народима. Много је занимљиво поглавље односа Србије и Црне Горе, које је названо „Историја једне разлике”. Две ствари су ме импресионирале: једно поглавље посветио је Љотићевом покрету „Збор”. Врло кумулативно и коректно је то описао, с обзиром на то како се та историјска околност данас посматра у данашњем друштву. Друга ствар која ме је импресионирала јесте његово размишљање о „великој Србији”. У овој књизи констатовао је да је идеја неостварива. Овим поглављем, и оним које је поменуо Предраг Марковић, Чедомир Антић ме је озбиљно замислио и, ако је ова књига вредна због нечега, онда је битна управо због пропитивања српске и југословенске идеје у 20. и 21. веку. Позивам све вас да такође тумачите и размишљате о овоме што нам је Антић у својој новој књизи пружио – рекао је Димитријевић.

Момчило Петровић и Душко Лопандић такође су присуствовали овој књижевној вечери, и Чедомир Антић је поменуо да су њихови напори на пољу историографије немерљиви.

– Оно поље које је код нас потцењено, а ја га врло ценим, то је популаризација историје и историографије. Читалац је ту, хоће да купи, хоће да чита, али му је потребан посредник између великог броја тема и издања. Ми данас уочавамо да су највећи промотори науке у ствари новинари, људи који су политиколози. За мене је добар пример Бил Брајсон, чији је целокупни опус Лагуна превела, који је мени био кориснији него свих мојих двадесетак професора у основној и средњој школи. Ова књига је једна маргиналија мог рада, има још научника који су писали такве књиге, као Радош Љушић о љубавима српских владара и политичара, затим књига професора Милана Ристовића „Из историје обичних људи”, где је деценијама проучавао одређени период 20. века и наилазио на занимљиве судбине људи који не могу да стану у планове Трећег рајха у источној Европи – истакао је Чедомир Антић.