Poslednja utopija o slobodi

Kako sa velike vremenske distance ispričati priču o simbolu jednog prošlog vremena, muzičkom festivalu Vudstok i kakav je njegov značaj danas? 

Izložba „55 godina od Vudstoka – hipi pokret kao poslednja utopija o slobodi i jednakosti među ljudima”, otvorena nedavno u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”,  radoznalim posetiocima omogućava da sami dođu do odgovora na ovo pitanje.

Autorke izložbe Vuka Jeremić i Dragana Mihailović, bibliotekarke savetnice u Univerzitetskoj biblioteci, već su realizovale sličnu izložbu za Noć muzeja pre pet godina, kada je obeleženo pola veka Vudstoka. Sada su odlučile da postojeći materijal dopune, reorganizuju i prilagode akademskom prostoru. Predstavljeni suilustrovani plakati, knjige, fotografije, modni detalji, a čuveni festival stavljen je u širi društveni i kulturološki kontekst.

– Želele smo da prikažemo Vudstok i hipi pokret iz više uglova: kroz istorijat i preteče pokreta, filozofiju života, kroz muziku, književnost, modu – kaže Vuka Jeremić i dodaje da ovo nije nostalgična izložba.

Autorke su nameravale da pruže objektivnu sliku vremena koju osim muzike boje seksualna revolucija i omasovljenje droga, ali i filozofija okrenuta Istoku.

– Vudstok se smatra vrhuncem hipi pokreta i najvećim, najznačajnijim, neponovljivim događajem. Učesnici na otvaranju su se složili da je Montrej festival održan 1967. bio muzički kvalitetniji. Ovde nisu učestvovali „Stounsi”, „Bitlsi”, Dilan i, kako je rekao Peca Popović, kasnije su se kajali. Ali, ponekad je neobjašnjivo zašto se neki događaj izdvoji i postane simbol. Možda je u pitanju masovnost, pola miliona prisutnih, ili vremenski uslovi... Karte su bile besplatne. Honorari su bili mali, ali muzičarima koji su nastupili otvorila su se vrata svetske slave – dodaje Vuka Jeremić.

Važno je šta se dešavalo pre, ali i posle ovog događaja. Prethodila mu je buntovna 1968, kada su studenti širom Evrope, Amerike, ali i u Beogradu, ustali da se bore za svoja prava. Na izložbi se mogu videti fotografije Tomislava Peterneka kao svedočanstvo o burnoj 1968. godini. Svojevrsnu uvertiru hipi pokretu pružili su bitnički pisci, pre svih Džek Keruak, ali i Vilijam Barouz i pesnik Alan Ginsberg, čije su najpoznatije knjige izložene.

Čitava 1969. ima istorijski pečat. Stariji mogu da se podsete, a mladi da saznaju šta se sve dogodilo upravo te godine: od legendarnog koncerta Bitlsa na krovu, preko antiratnih demonstracija, sletanja na Mesec, spaljivanja Jana Palaha do osnivanja grupe Monti Pajton.

– Tada je osnovan Arpanet kao preteča Interneta što je nagovestilo sve veći upliv tehnologije. S druge strane, imamo poziv na povratak prirodi i iskonskom. U samo nekoliko meseci postignut je dogovor o smanjenju naoružanja i dogodile su se nuklearne probe. Dvoličnost je cvetala u politici, porodici, na univerzitetu.... uz sve pokliče za jednakošću, pravdom i bratstvom – objašnjava naša sagovornica.

Upravo su poruke o ljubavi, pravdi, slobodi, bratstvu, jednakosti i toleranciji ostale upamćene kao amblem hipi pokreta, pa i Vudstoka. Ovi apeli su i danas aktuelni. Kada govorimo o nasleđu hipi pokreta, Vuka Jeremić navodi pre svega ove opštečovečanske i neprolazne poruke.

Brojni su odjeci hipi pokreta u pop kulturi. Pojavile su se legendarne pozorišne predstave poput „Kose” (na Brodveju, ali i u Ateljeu 212), rok opere kao što je „Isus Hristos superstar”, filmovi koji prikazuju epohu, pre svih Formanova „Kosa”. Izložba prikazuje i informiše i o ovim značajnim činjenicama.

Ako je Vudstok u svakom smislu bio prekretnica, šta je bilo posle?

– Od Vudstoka je hipi pokret krenuo nizbrdo. Mnogi ljudi su se utopili u establišment, neki su se uključili ozbiljno u politiku i počeli da se zalažu za ono protiv čega su se u mladosti borili. Profesorka Jelena Đorđević je rekla kako je kapitalizam lukav sistem jer je od pojava koje su mogle da budu razarajuće po njega, uspeo da napravi robu. Muzika, farmerke, sve čega se establišment uplašio, stavljeno je u drugi kontekst i pretvoreno je u robu. Konzumerizam protiv koga su se hipici borili postao je načelo postojanja – kaže Vuka Jeremić.

Na kraju su konzumerizam, konformizam i karijerizam pobedili. Duh pobune je utihnuo. Ostala je muzika koju ponekad i nove generacije slušaju i sačuvani su pojedini sentimenti. Posle svega, i dalje postoji mit o Vudstoku, što i ova postavka pokazuje.