Francuskoj preti politička paraliza

Francuska je u drugom izbornom krugu doživela neočekivani „politički zemljotres”. Debakl krajnje desnice izgurao je na prvo mesto na brzinu sklepanu predizbornu koaliciju levih stranaka, prema kojoj Emanuel Makron gaji gotovo isti prezir kao i prema Nacionalnom okupljanju.

Kao relativni pobednik, sa osvojena 182 mesta od 577 u novom sazivu parlamenta, Novi narodni front (NFP) najavio je da će do kraja nedelje obelodaniti ime kandidata za novog premijera.

Centristički savez francuskog predsednika Zajedno, sa 168 mandata, završio je na drugom mestu, a na trećem Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen, koje je osvojilo 143 mesta. Liberalno-konzervativna stranka republikanci dobila je 45 poslaničkih mesta, desničarska koalicija 15, levičarski blok 13, a regionalisti četiri poslanička mesta.

Portal „Politiko” procenjuje da bi mogli da prođu meseci pre nego što Peta republika dobije novu vladu, dok Endru Knap, profesor francuske politike i savremene istorije na Univerzitetu u Redingu kaže za „Frans 24” da posle ovakvih haotičnih izbornog rezultata Francuskoj preti „politička paraliza”.

Poraz krajnje desnice, koji su s olakšanjem dočekali u Briselu i Berlinu, nije ublažio muke politički oslabljenog Makrona, jer ga očekuje razdoblje turbulentne kohabitacije. Uoči odlaska na samit NATO-a u Vašington Makron je odbio najavljenu ostavku aktuelnog premijera. Predsednik je juče zatražio od Gabrijela Atala da za sada ostane na funkciji predsednika francuske vlade kako bi „obezbedio stabilnost zemlje”, saopštio je kabinet francuskog predsednika.

Kako piše Bi-Bi-Si, Makron je morao da donese brzu odluku, ali je veliko pitanje koliko će Atal moći da izdrži na mestu tehničkog premijera. Novi narodni front, predizborni savez Nepokorene Francuske, Socijalističke partije, Zelenih i komunista, iako daleko ispod 289 mandata potrebnih za apsolutnu većinu, još u izbornoj noći je tražio od Makrona da prizna poraz.

Moguće je da Makron, koji po francuskom ustavu treba da imenuje premijera, zadržavanjem Atala kupuje vreme računajući na raspad ad hok levičarskog saveza kako bi napravio neku vladajuću umereno levo-liberalnu koaliciju. Na to upućuje poruka poslanika Makronove stranke Klementa Bonea, koji je na društvenoj mreži „Iks” izdvojio tri ključne stvari za formiranje nove vlade: „Koalicija, proporcionalnost, socijaldemokratija”.

Da Makronov savez neće tako lako dati kormilo vlasti NFP-u ukazuje i Bruno le Mer, aktuelni francuski ministar privrede i finansija, koji je juče upozorio na rizik od finansijske krize.

„Primena političkog programa Novog narodnog fronta (NFP), koji je osvojio najveći broj glasova na parlamentarnim izborima, uništila bi rezultate politike koju vodimo sedam godina”, poručio je Le Mer na „Iksu”.

Prvi sekretar Socijalističke partije (PS) Francuske Olivije For izjavio je juče da će Novi narodni front najkasnije sredinom ili krajem nedelje predložiti svog kandidata za premijera. For je za Fransinfo rekao da su rezultati izbora pokazali „jasno dezavuisanje tabora” predsednika Makrona.

Prema oceni profesora međunarodnog prava Armina Štajnbaha s poslovne škole HEC u Parizu, izborni rezultati vode u „ćorsokak” iz kojeg nema lakih i brzih rešenja.

„Francuska nema političku kulturu pravljenja koalicija i kompromisa kao Nemačka ili Italija”, kaže za „Gardijan” Štajnbah, koji vidi dva moguća rešenja za izlazak iz političke krize.

Prvi je manjinska vlada leve koalicije pod uslovom da NFP, ukoliko se pre toga ne raspadne, predloži za premijera umerenog kandidata kao što je, na primer, bivši predsednik države Fransoa Oland, koji je u drugom krugu izborio poslaničko mesto. Druga mogućnost po Štajnbahu je da Makronov centristički savez i republikanci formiraju koalicionu manjinsku vladu.

U odsustvu apsolutne većine, levičarska stranka Nepokorena Francuska, najjača partija u pobedničkoj levičarskoj koaliciji NFP, predlaže da deo programa, kao što su povećanje minimalne zarade, blokiranje cena, poništavanje penzione reforme, bude sproveden putem uredbi.

Jedan od načina da se premosti kriza jeste i mogućnost da Republikanci formiraju blok s Makronovim centristima i da uz pomoć manjih desničarskih stranaka zajedno raspolažu sa 231 poslaničkim mandatom. Ali, bez apsolutne većine u parlamentu ovakva koalicija morala bi da se oslanja na saradnju i pomoć različitih političkih grupacija, u zavisnosti od političkih agendi koje bi se našle na dnevnim redu.

Treća mogućnost, koja nikada nije isprobana u Petoj republici, a navode je analitičari za BFM TV, jeste tzv. koalicija na nemački način, tj. saradnja socijalista, konzervativaca i centrista ili Zelenih. Računica kaže da bi koalicija socijalista, Makronovih centrista i republikanaca mogla da raspolaže tesnom većinom od 296 poslanika.

Četvrta, najmanja i najmanje verovatna opcija, jeste formiranje tehničke vlade od stručnjaka koju bi vodila neka opšteprihvaćena politička ličnost na položaju premijera. U slučaju da sve te varijante propadnu, Francuskoj preti duboka institucionalna kriza, jer Makron po ustavu ne bi mogao da rasformira Nacionalnu skupštinu pre jula 2025. godine.