Danas je nacionalni dan Tesle i Teslinog naroda

Foto D.Babović

Kao što je Semjuel Hantington, čuveni teoretičar politike sa Harvarda rekao u svojoj knjizi „Sukob civilizacija“ – Mi znamo ko jesmo, kada znamo ko nismo i to određuje naš identitet – veoma je važno da se danas, na Teslin rođendan podsetimo da su Srbi Teslin narod, a ne onaj kakav bi neki hteli da bude.

Tesla je deo srpskog identitetskog koda. Srbi su, dakle, taj Teslin narod

iz koga je potekao i o kome je uvek sa ponosom govorio. Red je da se danas svega toga setimo. Dan rođenja Nikole Tesle, genija i gorostasa naše civilizacije koji je osvetlio čovečanstvo, treba da postane međunarodno priznat i slavljen dan čitave planete. Srbin po rođenju, Amerikanac po sopstvenom opredeljenju, inovator koji je iza sebe ostavio čak oko 700 pronalazaka, od kojih je samo 300 registrovano, nedvosmisleno je otac 21. veka, jer njegovi izumi su svuda oko nas, a novi su zasnovani na njegovim naučnim postulatima.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije prošle godine je pokrenulo stratešku kampanju TESLA-ENERGIJA MIRA povodom 80 godina od smrti njegove smrti. Tada je imenovano 80 „Tesla ambasadora“ širom sveta, među kojima su Muzej Nikole Tesle u Beogradu, Ilon Mask, Zubin Mehta, „Tesla naučni centar” sa Vardenklifa, gde se nalazi jedina preostala Teslina laboratorija na svetu, zatim posthumno ambasador Sava Kosanović, koji je zaslužan što je Arhiva Nikole Tesle doneta u Beograd. Među „Tesla ambasadorima“ su i Fijorelo la Gvardija, gradonačelnik Njujorka koji je ispratio Teslu 1943. godine, kao mnoge druge ličnosti i institucije, poput St. Regis hotela Beograd, koji je tu titulu poneo u znak sećanja na prijateljstvo osnivača Džona Džejkoba Astora i Nikole Tesle. „Tesla ambasadori“ su i „Politika“, dopisništvo „Glasa Amerike“ iz Beograda, Tanjug.

Podsetimo se da je Svetski filozofski forum u Atini, čiji je pokrovitelj UNESKO, usvojio prvu međunarodnu Deklaraciju o Nikoli Tesli i da mu je povodom 80 godina od smrti dodelio posthumno titulu počasnog građanina planete Zemlje.

Prema „Enciklopediji Britanika” Nikola Tesla je uvršten na listu 10 najznačajnijih ljudi u istoriji čovečanstva koja, smatramo, daje njegovom imenu, njegovoj životnoj filozofji, ali i njegovom srpsko-američkom poreklu veoma poseban, rekli bismo – izuzetan značaj.

Koliki je značaj njegovog uticaja na tehnološki razvoj čitave naše civilizacije govori i činjenica da je njegovu arhivu, koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu zahvaljujući zalaganju njegovog nećaka, ambasadora Save Kosanovića, UNESKO upisao u Registar sećanja sveta.

Tesla je bio  jedan od retkih naučnika koji se posvetio ostvarivanju mira, razvijajući izume koji mogu da spreče ratove. Otuda je i prošlogodišnja strateška kampanja Ministarstva spoljnih poslova ponela naziv TESLA – ENERGIJA MIRA.

Nikola Tesla je bio više od naučnika i pronalazača. On je bio i ostao simbol kritičke i nezavisne misli, čovek koji je osvetlio čovečanstvo puštajući u rad prvu hidroelektranu na svetu 12. januara 1897. na Nijagarinim vodopadima i sanjao da električna energija koju je stvorio bude besplatna za sve ljude na planeti i da služi za boljitak čovečanstva.

Nikola Tesla je bio dobrotvor i humanista. U svetu u kome vlada takmičenje za sticanje uticaja i novca, Tesla je bio čovek potpuno drugačijih principa. Mogao je da skupi stotine miliona dolara i postane najbogatiji čovek u zemlji i svetu da je želeo bogatstvo – ali nije. Tesla je činio sve što je ljudski moguće samo da bi služio čovečanstvu, a za svoje zasluge nije želeo ništa, jer je sve činio na dobrobit ljudskog roda.

Ovde treba podsetiti na njegovo poreklo. Nikola Tesla, rođen 1856. godine u Habzburško-austrijskom carstvu, od majke Georgine (Đuke), Srpkinje, i od oca Milutina, sveštenika Srpske pravoslavne crkve, u najranijoj mladosti je poučen najvišim moralnim i ljudskim vrednostima u biblijskom smislu od onih koje je poštovao do poslednjeg dana svog života.

Svi treba da budemo svesni i činjenice da je Teslino nasleđe veće i od samih pronalazaka koji su unapredili živote čitavog čovečanstva. To njegovo ključno nasleđe je zapravo „Teslina filozofija života“, zasnovana na tim biblijskim moralnim vrednostima i sastoji se od dva glavna principa: da treba činiti sve na dobrobit čovečanstva i da ne traba činiti ništa protiv majke prirode.

Uz izražavanje, u ime svih građana planete Zemlje, zahvalnosti Nikoli Tesli kao naučniku koji je bio i filozof života, zaštitnik prirode i zagovornik napretka za sve, jer su njegovi životna dostignuća bila trijumf celokupnog čovečanstva, treba nastaviti zalaganja u pravcu  institucionalizacije i uvođenja međunarodnog dana Nikole Tesle kroz Ujedinjene nacije. To bi skromno doprinelo plemenitom cilju globalnog promovisanja Tesline filozofije života koja je urezana u postulate za koje se danas zalažu svetski ekolozi i tradicionalisti.

Tesla je tvrdio da smo svi zapravo jedno i da planetu treba gledati kao jednu jedinstvenu celinu. Dragoceni su ti Teslini ekološki putokazi, jer je on bio svestan da smo svi građani jedne planete te da  nanošenje štete u jednom delu sveta šteti čitavoj Zemlji i ekosistemu.

Tesla je, dakle, više od naučnika i više od filozofa, on je stub identiteta svog srpskog naroda iz koga je potekao i kome je bio posvećen. Naša je dužnost da u vreme revizionističkih trendova koji dolaze sa raznih strana, kao Teslin narod ostanemo dosledni i suprotstavimo se trendu pogrešnih tumačenja i manipulacija oko njegovog porekla. Oni posthumno vređaju njegova verska uverenja i principe odanosti srpskom poreklu, protiv čega se i sam borio i dao javno saopštenje novinarima u svom memorandumu iz 1921, u kojem je podvukao da je po rođenju Srbin, a po sopstvenom izboru Amerikanac. To je navedeno i na poštanskoj markici koja je štampana na stogodišnjicu njegovog rođenja, a koju je izdala američka pošta, na kojoj je Tesla prikazan između srpske i američke zastave, a ispod je napisano: Nikola Tesla – američko-srpski genije.

Ukazujući da se njegov rodni Smiljan, u blizini grada Gospića, nalazio u delu Austrijske carevine zvanom Vojna krajina, te da je devastiran 1941. godine, ali i u poslednjoj deceniji 20. veka, da je njegov spomenik u Gospiću tada bio dignut u vazduh, a rekonstruisan tek 2006. godine, neophodno je negovati  kulturu sećanja na stradanje porodice Tesla. Ona je zamalo zbrisana tokom Drugog svetskog rata u Holokaustu i genocidu. Na najmonstruozniji i najstrašniji način za vreme ustaške vladavine od 1941. do 1945. godine 91 član porodice Tesla je brutalno  ubijen. Njih 14 je mučki ubijeno u ozloglašenom i najbrutalnijem logoru za istrebljenje Jasenovac.

Vrednujući i čuvajući za buduće generacije dostojanstvene principe Tesline životne filozofije i sećanje na njegov doprinos planeti zemlji i čovečanstvu, a svesni činjenice da svet nije odao počast doprinosu Nikole Tesle čovečanstvu na način na koji njegova dela zaslužuju, treba učiniti sve da se sačuva i rekonstruiše jedina preostala Teslina laboratorija koja se nalazi na Vardenklifu, Long Ajlend, Njujork. Tu se ovih dana održava NASA – Tesla ekspo povodom njegovog rođendana, u Kanadi je Tesla fest, a brojne manifestacije povodom nacionalnog Dana nauke za koji je uzet baš Teslin rođendan, upriličene su i u Beogradu.

Da li smo se dovoljno odužili Nikoli Tesli kao njegov narod kome je bio veran do svog poslednjeg daha, insistirajući da mu na sahrani bude izvedena pesma „Tamo daleko“ koja se završava usklikom „Živela Srbija“, pitanje je koje se nameće svih ovih decenija?

Uprkos svima i uprkos svemu, u vreme velikih izazova i stradanja, Teslin narod nije zaboravio Teslu, kao što ni on nikada nije zaboravio Srbe. U tom smislu, iz poštovanja prema gorostasu čovečanstva, a u susret održavanju Ekspa 2027, Muzej Nikole Tesle će dobiti impresivan prostor za izlaganje brojnih ličnih predmeta i arhivskih dokumenata.

Teslin narod treba na najbolji mogući način, po svojoj savesti, da se uključi i u kampanju „Moja cigla za Teslu“. Ta plemenita misija započeta je nakon požara u jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji prošle godine. Srpska diplomatija, Sektor za javnu i kulturnu diplomatiju, nastaviće da podržava aktivnosti i kampanje kojima se odaje počast Nikoli Tesli, svakog dana u godini.

*V. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova, Sektor za javnu i kulturnu diplomatiju