Sećanje na Antona Pavloviča Čehova

Pisac izbrušenog, naizgled jednostavnog stila, sa izvanrednim darom zapažanja Anton Pavlovič Čehov, ruski književnik, napustio je ovaj svet pre 120 godina: 15. jula 1904. Čehov je ostavio neizmeran trag na literaturu globalno, posebno otvarajući nove puteve pozorišne umetnosti, nove dramske oblike opisane kao "lirska drama". Rođen je januara 1860. u Taganrogu na jugu Rusije, na obali Azovskog mora. Otac mu je bio trgovac, religiozan, disciplinovan, strog, što je očekivao i od svoje šestoro dece. Kada je imao 16 očev posao je propao. Porodica se potom u potrazi za novom stabilnijom egzistencijom seli u Moskvu.

Tada srednjoškolac, Anton Pavlovič međutim, ostao je u Taganrogu gde nastavlja školovanje. Izdržavo se uglavnom podučavajući slabije učenike. Pisanjem se bavi još kao đak. Zna se da je uređivao školske novine, kao i da je bio čest gost lokalnog pozorišta. Baš u vreme kada je ostao sam u Taganrogu napisao je  i prvi dramski tekst, nažalost izgubljen: „Bez oca“.

Iako bi se očekivalo da je takav velikan književnosti u svet literature uplovio iz ljubavi, potrebe, strasti, Čehov je zapravo počeo da piše iz egzistencijalnih razloga, zbog zarade. Započeo je studije medicine u Moskvi, pa mu pisanje mu postaje redovan izvor prihoda.  Iako nikada nije diplomirao bavio se sve vreme lekarskom praksom. Bio je poznat kao nesebičan i neretko nije naplaćivao usluge. Uprkos sasvim krhkom zdravlju posvećeno se borio sa nevoljama svojih pacijenata, kao u vreme epidemije kolere. U prvo vreme piše kratke humoreske, šaljive priče. Potom, budući da je imao uspeha, piše pripovetke, dramske tekstove. Nisu to bile uobičajene književne forme. Za Čehovljeva dela nisu karakteristični nekakvi osmišljeni zapleti, niti su njegova tema bile velike priče, politika, istorija, krupni akteri, naprotiv.  Bio je to, reklo bi se, tih pisac. Njegova tema je svakodnevica, obični ljudi, skice iz života. Reč je pre svega o delima osobene atmosfere, doživljaja. Za njega je tipična suptilna sasvim nenametljiva psihološka analiza, prožeta humorom, parodijom, skepsom koja prerasta i u rezignaciju. Lično melanholik, čemu je nesumnjivo doprinela bolest koja je odredila njegov život, tada neizlečiva tuberkuloza, i njegova književna dela bila su u suštini opor realizam, čak i kada su izazivala smeh. Pisao je sažeto, uvek s merom. Počev od 1890. putuje. Obilazi Sibir, potom ruski Daleki istok, ostrvo Sahalin. Zatim nastavlja putovanje Pacifikom, Indijskim okeanom, sve do Cejlona. 

Naredne godine putuje Zapadnom Evropom. Iste 1891. objavulje priče „Žena sa sela“, „Dvoboj“. Kada je otvoren Hudožestveni teatar u Moskvi, znameniti MHAT, 1897. godine, Čehov postaje stalni saradnik Stanislavskog i Nemirovič Dančenka. Objavljuje „Ujka Vanju“, „Galeba“, „Divljaka“...