Huti potapaju globalni pomorski poredak

Četrdeset četiri ogromna kontejnera, čija sadržina je za sada nepoznata javnosti, sletela su u četvrtak s francuskog teretnjaka „Bendžamin Frenklin” u nemirni Atlantik nadomak Kejptauna, dok je oluja teško oštetila još 33 „megakutije” tokom plovidbe iz Singapura prema Roterdamu i Gdanjsku. Istovremeno, nevreme, uz deset metara visoke talase na južnom Atlantiku nadomak Rta dobre nade, takvih je razmera da primorava mnoštvo transokeanskih teretnih brodova da ukotvljeni u luci Durban danima čekaju da nepogoda stane pa da nastave plovidbu iz pravca Azije na Zapad.

Da haos bude veći, lučke vlasti Južnoafričke Republike suspendovale su servis u nizu pristaništa, među njima i u Kejptaunu, zbog izuzetno oštrog, višednevnog zimskog nevremena. A otkud ovi brodovi zaglavljeni „na kraju sveta”? To najbolje znaju Huti.

Naime, pobunjenici pod čijom je kontrolom veći deo Jemena uspeli su da za samo 200 dana odvrate 70 odsto globalnog trgovinskog saobraćaja sa najkraće pomorske rute u pravcu istok–zapad i obrnuto, one kroz Crveno more ka Suecu.

U međuvremenu, svojevrsna pomorska ofanziva Huta, započeta sredinom novembra prošle godine u znak, kako kažu, solidarnosti s Palestincima u Gazi, dovela je na južne prilaze Crvenom moru, u okolinu strateškog prolaza Bab el Mandeb i Adenskog zaliva, pa i na pučinu nadomak roga Afrike, najjače armade Zapada u asimetrični sukob, koji Pentagon naziva „najintenzivnijim pomorskim okršajem od Drugog svetskog rata”.

Akcijama Huta iznuđeno je preusmeravanje pomorske trgovinske plovidbe iz pravca Azije ka Evropi i istočnoj obali Amerike, daleko dužom (oko 4.000 kilometara) rutom oko Rta dobre nade i cele Afrike na sever. Nestašica kontejnera, povećano zagađenje vazduha usled brže plovidbe (radi postizanja ugovorenih datuma isporuke), haos od gužve u lukama od Singapura do Roterdama, zajedno s enormnim rastom cena roba i usluga u tom biznisu, ključni su izazovi globalnom pomorskom saobraćaju iza kojeg stoje jemenski pobunjenici.

Dokle bi mogla da potraje „nova međa svetova”, koju su uspostavili Huti, kako je to zimus u Davosu primetio izraelski predsednik Isak Hercog, „s naoružanjem boljim od onog koje ima Norveška”, ostaje da se vidi.

Brojni uticajni akteri sve manje veruju da je pretnja Huta privremeni fenomen. „Bank ov Amerika” nedavno je procenila da bi dejstva jemenskih pobunjenika na južnim prilazima Crvenom moru mogla da potraju i iduće godine. Danski brodarski prevoznik „Maersk” ističe da „ do daljeg” svoje brodove neće izlagati riziku plovidbe ne samo rutom kroz Bab el Mandeb, već da se oni neće zadržavati sve do luka na krajnjem jugoistoku Afrike.

Osokoljeni dosadašnjim dejstvima na više od 190 civilnih i vojnih brodova u regionu juga Crvenog mora, Huti su nedavno najavili „četvrtu fazu” daleko agresivnijih napada, i pomorskim dronovima, na civilne, ali i vojne brodove Zapada.

„Čast nam je što smo stekli priliku da se direktno sučeljavamo s Amerikancima”, izjavio je nedavno Abdel Mali el Huti, jedan od vođa jemenskih Huta.

Kako stvari sada stoje, Huti nišanom odskora prete i drugima.

Naime, Jahja Sarea, portparol Huta, zapretio je ovih dana da će se na meti jemenskih pobunjenika ubuduće naći, ne samo brodovi koji imaju neke veze s Izraelom, kao do sada, već i Saudijska Arabija, ako paktira sa Zapadom u borbama na Crvenom moru.

Da bi potkrepio tu pretnju, on je objavio detaljnu mapu i koordinate četiri ključna saudijska aerodroma: dva u Rijadu, u Džedi i Damanu, kao i luka u Ras Tanuri, Džizanu i Džedi. Mediji u Magrebu naklonjeni Hutima istovremeno slute da bi jemenski pobunjenici sa simpatizerima u tom regionu mogli da udare i na mete oko Gibraltara.

Povrh svega, sada je neizvesno i da li bi Huti u slučaju mirovnog sporazuma Izraelaca i Palestinaca prekinuli paljbu na brodove na području Bab el Mandeba.