IT stručnjak o padu Kraudstrajk softvera: Nijedan sistem nije u potpunosti savršen

IT stručnjak Stefan Jančić izjavio je večeras da razlog pada softvera kompanije Kraudstrajk (CrowdStrike) nije hakerski napad i istakao da je moguće da se ovakvi krahovi sistema dogode, jer nijedan sistem nije u potpunosti savršen.

"Iako su infrastrukture vrlo složene, komplikovane, robusne, nijedan sistem nije u potpunosti savršen i svaki sistem je u nekoj meri manje ili više ranjiv na ovakve stvari", rekao je Jančić.

Objasnio je da Kraudstrajk predstavlja globalnog lidera u oblasti sajber bezbednosti i informacionih tehnologija i da se njihov softver "Falkon sensor" koristi za obezbeđenje kompletnih sistema i cele informacione infrastrukture u različitim branšama kao što su aviokompanije, bolnice, banke...

"Taj softver poseduje jake i složene algoritme na bazi veštačke inteligencije i mašinskog učenja, kako bi mogli da otklone ovakve slične probleme i kako bi mogli da predvide i da reaguju na slične situacije", rekao je Jančić.

Ukazao je da je taj softver vrlo bezbedan i da se problem desio samo na određenim platformama, a ne na svim i naveo da je kompanija objavila da je otklonjen inicijalni kvar, da se i dalje traži uzrok kvara, kao i da je nova verzija puštena kako bi mogli sistemi ponovo da nesmetano rade.

"Problem je na globalnom nivou, jer su oni provajderi usluga širom sveta. Oni pružaju svoje usluge, ne samo aviokompanijama, pružuju bolnicama, koje su imale probleme. Par pacijenata je moralo da ostane bez hirurškog zahvata. Pomerani su par dana, to nekome može da znači život. Određene banke ili osiguravajuće kuće su imale problem sa transakcijama, upravo zbog toga što je kompanija CrowdStrike njihov provider usluga", rekao je Jančić.

Podsetio je da kompanija Kraudstrajk ima 29.000 komercijalnih klijenata i da 50 do 60 odsto kompanija iz više branši sa Forbes 500 liste koriste njihove usluge.

"Nije to samo bazirano na jednu branšu, da oni mogu da se fokusiraju isključivo na jedan problem. Ovo je problem širokog aspekta. Zato je (krah) bio na ovakvom globalnom nivou", rekao je Jančić.

Podsetio je da su akcije kompanije Kraudstrajk pale za skoro 10 odsto na berzi i objasnio da je to problem poverenja u kompaniju.

"Poverenje, pogotovo u sajbersvetu, se gradi teško, ali se, kao i u životu, lako gubi. Kompanija na njihovom nivou, koja u pozadini ima i podršku, ima leđa Majkrosofta, nije mala stvar i može lako da se vrati to poverenje klijenata nazad", rekao je Jančić.

Ocenio je da su u kompaniji bili dosta ažurni u otklanjanju kvara, iako je kako kaže, za otklanjanje takve greške potrebno imati složenu infrastrukturu, brzo reagovanje, ogromne ljudske napore, dobru organizaciju.

"Najveći problem su imali njihovi klijenti, po pitanju tog ekonomskog aspekta. Kao što znamo, jedan sat kašnjenja na jednom svetskom aerodromu je vrlo skup. Tako da će njihovi klijenti tek kasnije da se oporave od ovih posledica.

Upitan da li postoji strah da krah ovakvog softvera utiče na sisteme poput vojske, policije i države, Jančić je odgovorio da se sistemi koji se razvijaju za države i oružane snage, kao što su policija ili vojska dosta robusniji, nego oni sistemi i infrastrukture koji se proizvode za komercijalne i civilne svrhe.

"Posebni timovi ljudi se organizuju kako bi se proizveli te strukture i isprogramirale. Posebne su i rigoroznije kontrole nego što su, na primer, kontrole koje se tiču komercijalnih platformi i infrastruktura. Vojni, policijski i državni sistemi, sistemi državnih institucija i državne infrastrukture su dosta robusniji i otporniji na ovakve probleme.

Govoreći o efektima kraha softvera, ukazao je na situaciju koja se desila u Indiji, gde je posluga na aerodormu morala da ručno popunjava putne karte putnika.

"To kasnije pravi problem i sa ažuriranjem baze podataka same aviokompanije, da se svi ti letovi opet ažuriraju u sistem, da to bude ažurirano. Da se sprovede kontrola, da nema slepih putnika, da ne dođe do grešaka u transportu robe i ljudstva. Upravo zbog toga što sistem nije radio, sve je moralo da se radi ručno. Praktično su ljudi nazadovani 30-40 godina", zaključio je Jančić, prenosi Tanjug.