ИТ стручњак о паду Краудстрајк софтвера: Ниједан систем није у потпуности савршен

ИТ стручњак Стефан Јанчић изјавио је вечерас да разлог пада софтвера компаније Краудстрајк (ЦроwдСтрике) није хакерски напад и истакао да је могуће да се овакви крахови система догоде, јер ниједан систем није у потпуности савршен.

"Иако су инфраструктуре врло сложене, компликоване, робусне, ниједан систем није у потпуности савршен и сваки систем је у некој мери мање или више рањив на овакве ствари", рекао је Јанчић.

Објаснио је да Краудстрајк представља глобалног лидера у области сајбер безбедности и информационих технологија и да се њихов софтвер "Фалкон сенсор" користи за обезбеђење комплетних система и целе информационе инфраструктуре у различитим браншама као што су авиокомпаније, болнице, банке...

"Тај софтвер поседује јаке и сложене алгоритме на бази вештачке интелигенције и машинског учења, како би могли да отклоне овакве сличне проблеме и како би могли да предвиде и да реагују на сличне ситуације", рекао је Јанчић.

Указао је да је тај софтвер врло безбедан и да се проблем десио само на одређеним платформама, а не на свим и навео да је компанија објавила да је отклоњен иницијални квар, да се и даље тражи узрок квара, као и да је нова верзија пуштена како би могли системи поново да несметано раде.

"Проблем је на глобалном нивоу, јер су они провајдери услуга широм света. Они пружају своје услуге, не само авиокомпанијама, пружују болницама, које су имале проблеме. Пар пацијената је морало да остане без хируршког захвата. Померани су пар дана, то некоме може да значи живот. Одређене банке или осигуравајуће куће су имале проблем са трансакцијама, управо због тога што је компанија ЦроwдСтрике њихов провидер услуга", рекао је Јанчић.

Подсетио је да компанија Краудстрајк има 29.000 комерцијалних клијената и да 50 до 60 одсто компанија из више бранши са Форбес 500 листе користе њихове услуге.

"Није то само базирано на једну браншу, да они могу да се фокусирају искључиво на један проблем. Ово је проблем широког аспекта. Зато је (крах) био на оваквом глобалном нивоу", рекао је Јанчић.

Подсетио је да су акције компаније Краудстрајк пале за скоро 10 одсто на берзи и објаснио да је то проблем поверења у компанију.

"Поверење, поготово у сајберсвету, се гради тешко, али се, као и у животу, лако губи. Компанија на њиховом нивоу, која у позадини има и подршку, има леђа Мајкрософта, није мала ствар и може лако да се врати то поверење клијената назад", рекао је Јанчић.

Оценио је да су у компанији били доста ажурни у отклањању квара, иако је како каже, за отклањање такве грешке потребно имати сложену инфраструктуру, брзо реаговање, огромне људске напоре, добру организацију.

"Највећи проблем су имали њихови клијенти, по питању тог економског аспекта. Као што знамо, један сат кашњења на једном светском аеродрому је врло скуп. Тако да ће њихови клијенти тек касније да се опораве од ових последица.

Упитан да ли постоји страх да крах оваквог софтвера утиче на системе попут војске, полиције и државе, Јанчић је одговорио да се системи који се развијају за државе и оружане снаге, као што су полиција или војска доста робуснији, него они системи и инфраструктуре који се производе за комерцијалне и цивилне сврхе.

"Посебни тимови људи се организују како би се произвели те структуре и испрограмирале. Посебне су и ригорозније контроле него што су, на пример, контроле које се тичу комерцијалних платформи и инфраструктура. Војни, полицијски и државни системи, системи државних институција и државне инфраструктуре су доста робуснији и отпорнији на овакве проблеме.

Говорећи о ефектима краха софтвера, указао је на ситуацију која се десила у Индији, где је послуга на аеродорму морала да ручно попуњава путне карте путника.

"То касније прави проблем и са ажурирањем базе података саме авиокомпаније, да се сви ти летови опет ажурирају у систем, да то буде ажурирано. Да се спроведе контрола, да нема слепих путника, да не дође до грешака у транспорту робе и људства. Управо због тога што систем није радио, све је морало да се ради ручно. Практично су људи назадовани 30-40 година", закључио је Јанчић, преноси Танјуг.