Kon­tro­la kli­ma u pre­vo­zu

Auto­bus na li­ni­ji 84 ju­če ra­ni­je po pod­ne, fi­no ras­hla­đen, bez gu­žve, la­ga­no je vo­zio iz prav­ca Ze­mu­na do svog od­re­di­šta na Ze­le­nom ven­cu. Na jed­noj od sta­ni­ca ušla je že­na u pla­voj ma­ji­ci sa kač­ke­tom na gla­vi. Kon­tro­lor­ka, po­mi­sli­še put­ni­ci i ne­ki od­mah pri­pre­mi­še mo­bil­ne te­le­fo­ne, kar­ti­ce... Ali, ona je sa­mo po­dig­nu­te gla­ve u prav­cu kro­va auto­bu­sa gle­da­la oko se­be, za­pi­si­va­la ne­što u ma­li no­tes, sr­dač­no po­zdra­vi­la put­ni­ke i kre­nu­la do vo­za­ča. Ra­do­znal­ci ko­ji su se­de­li na pred­njim me­sti­ma ma­lo se na­pre­go­še, ali su ču­li kad je re­kla maj­sto­ru za vo­la­nom da kon­tro­li­še rad kli­ma. Sa­mo je krat­ko pro­ko­men­ta­ri­sa­la da je u auto­bu­su u tom tre­nut­ku bi­lo 19 ste­pe­ni. Opet je ne­što za­pi­sa­la i na pr­voj sle­de­ćoj sta­ni­ci iza­šla.