Kragujevčane će grejati i data centar

Kragujevac – Kada je država pokrenula izgradnju data centra u Kragujevcu pre pet godina, niko precizno nije znao o čemu se radi i čemu će služiti jedan takav objekat, osim naravno onih koji su učestvovali u samom projektovanju i osmišljavanju sigurnosnih performansi sistema za upravljanje sofisticiranim računarskim konfiguracijama.

Ekipa „Politike” je imala privilegiju da prva zaviri u „utrobu mašinerije” na proleće 2021. godine, nekoliko meseci nakon što je objekat svečano otvoren u prisustvu državnih zvanica i gostiju iz inostranstva.

Danas je Državni data centar (DDC) bogatiji za superbrze računare u koje je ugrađena i prva srpska platforma za veštačku inteligenciju, s tim da je bezbednost objekta i sistema u samom startu bila na najvišem nivou. To je kasnije potvrđeno međunarodnim sertifikatom pod oznakom EN 50600, kojim je Državni data centar u Kragujevcu svrstan u četvrtu klasu, najvišu za ovakve objekte, kakvih u Evropi ima još samo sedam.

– Sertifikat EN 50600 se podjednako odnosi na projektovanje, izgradnju i upravljanje data centrom. Zaposleni su posebno ponosni na ovo poslednje jer upravljanje jednim ovakvim objektom od nacionalnog značaja jeste privilegija, ali i velika odgovornost – kaže za „Politiku” Danilo Savić, direktor „Data klaud tehnolodžija”, državne kompanije koja brine o komercijalnim korisnicima usluga Državnog data centra.

Ovom prilikom treba podsetiti da zasluge za najveći mogući stepen bezbednosti objekta i pouzdanosti sistema pripadaju „Mašinoprojektu” i „Milenijum timu”, našim kompanijama koje su koristeći svetska iskustva radile na projektovanju i izgradnji Državnog data centra.

Budući da se u DDC-u čuvaju podaci nacionalnih institucija, sigurnost sistema je morala da bude što savršenija, tim pre što je zloupotreba modernih tehnologija u savremenom svetu sve češća pojava.

– Da bi se dostigao najviši stepen bezbednosti i pouzdanosti, u Državnom data centru je morala da bude primenjena tehnologija redudantnih sistema. Svi sistemi su, u stvari, dvostruki, ali ništa nije višak. To se odnosi na sisteme napajanja, hlađenja i telekomunikacija. U tom nivou su i protivprovalni i protivpožarni sistemi. Protivpožarna zaštita uključuje nezavistan sistem za ranu dojavu požara koji signalizira opasnost nekoliko dana pre no što dođe do tačke paljenja. Svaki deo objekta pokriven je kamerama i rad sistema se neprekidno nadgleda, 24 sata 365 dana u godini. Ovako projektovan sistem garantuje 99,995 odsto pouzdanosti, što znači da serveri mogu da stoje maksimalno 18 minuta godišnje – objašnjava Savić, jedan od najvećih evropskih stručnjaka za sajber-bezbednost operativnih računarskih sistema.

Budući da je i najsavremenija tehnologija mrtva bez struje, sigurno napajanje Državnog data centra električnom energijom bio je poseban izazov.

– Sistem napajanja električnom energijom ostvaren je preko dva nezavisna voda, tako da svaki uređaj ima mogućnost priključka na dva izvora. Time je eliminisana mogućnost da prestanak napajanje s jedne strane ugrozi rad opreme. U slučaju prekida dovode struje spolja, najsavremeniji UPS sistem pokriva kratak period do automatskog uključenja moćnih dizel-agregata koji garantuju napajanje strujom minimalno 96 sati, a ako je potrebno i duže, uz dolivanje goriva u rezervoare – objašnjava direktor Savić, navodeći da DDC u Kragujevcu planira proširenje instalisane snage koja trenutno iznosi 14 megavata.

Prilikom projektovanja DDC-a otišlo se i korak dalje, što se posebno odnosi na sistem hlađenja, imajući u vidu da mreža računara stvara ogromnu toplotu. Zahvaljujući mogućnosti podešavanja mikroklime, zaposleni u DDC-u u svakom trenutku imaju idealne uslove za rad, ali bi toplotna energija iz ovog objekta uskoro mogla da ogreje i jedan deo Kragujevčana.

– Tehnologija hlađenja je kompleksna. Osim temperature, regulišu se i drugi mikroklimatski parametri, sve kako bi iskorišćenost informaciono-komunikacionih resursa bila maksimalna. Zanimljivo je da se toplotna energija oslobođena iz računarskog sistema koristi za zagrevanje administrativnog dela objekta, ali postoji i studija izvodljivosti kako da se višak te energije usmeri ka kragujevačkom toplovodu. Verovatno će se u doglednoj budućnosti neki Kragujevčani grejati energijom koju oslobađaju serveri DDC-a – poručuje Savić.

Državni data centar ima dva administrativna ili poslovna dela, tako da o državnim korisnicima brine Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije, dok je za komercijalne klijente zadužen „Data klaud tehnolodži”, državna kompanija u okviru DDC-a. Za državne institucije usluge DDC-a su, naravno, besplatne, a strane i domaće kompanije plaćaju iznajmljivanje i korišćenje sajber-infrastrukture.

– Državni data centar u Kragujevcu je postao jedna od ključnih karika u razvoju naše elektronske uprave, posebno kada govorimo o infrastrukturnoj podršci, a po oceni međunarodne stručne javnosti, Srbija se nalazi među prvih deset zemalja u ovoj oblasti. U našem timu većinu zaposlenih čine mladi inženjeri, na šta smo veoma ponosni. Zaista je lepo kada naša mladost svoju stručnost ne mora da odnosi iz Srbije, već budućnost može da gradi u svojoj zemlji, uz maksimalne uslove za napredak u profesionalnoj karijeri – kaže sagovornik našeg lista.

Zahvaljujući Državnom data centru i mladim stručnjacima, Kragujevac je postao jedan od vodećih centara za razvoj informacionih tehnologija u evropskim okvirima.