Крагујевчане ће грејати и дата центар

Крагујевац – Када је држава покренула изградњу дата центра у Крагујевцу пре пет година, нико прецизно није знао о чему се ради и чему ће служити један такав објекат, осим наравно оних који су учествовали у самом пројектовању и осмишљавању сигурносних перформанси система за управљање софистицираним рачунарским конфигурацијама.

Екипа „Политике” је имала привилегију да прва завири у „утробу машинерије” на пролеће 2021. године, неколико месеци након што је објекат свечано отворен у присуству државних званица и гостију из иностранства.

Данас је Државни дата центар (ДДЦ) богатији за супербрзе рачунаре у које је уграђена и прва српска платформа за вештачку интелигенцију, с тим да је безбедност објекта и система у самом старту била на највишем нивоу. То је касније потврђено међународним сертификатом под ознаком ЕН 50600, којим је Државни дата центар у Крагујевцу сврстан у четврту класу, највишу за овакве објекте, каквих у Европи има још само седам.

– Сертификат ЕН 50600 се подједнако односи на пројектовање, изградњу и управљање дата центром. Запослени су посебно поносни на ово последње јер управљање једним оваквим објектом од националног значаја јесте привилегија, али и велика одговорност – каже за „Политику” Данило Савић, директор „Дата клауд технолоџија”, државне компаније која брине о комерцијалним корисницима услуга Државног дата центра.

Овом приликом треба подсетити да заслуге за највећи могући степен безбедности објекта и поузданости система припадају „Машинопројекту” и „Миленијум тиму”, нашим компанијама које су користећи светска искуства радиле на пројектовању и изградњи Државног дата центра.

Будући да се у ДДЦ-у чувају подаци националних институција, сигурност система је морала да буде што савршенија, тим пре што је злоупотреба модерних технологија у савременом свету све чешћа појава.

– Да би се достигао највиши степен безбедности и поузданости, у Државном дата центру је морала да буде примењена технологија редудантних система. Сви системи су, у ствари, двоструки, али ништа није вишак. То се односи на системе напајања, хлађења и телекомуникација. У том нивоу су и противпровални и противпожарни системи. Противпожарна заштита укључује независтан систем за рану дојаву пожара који сигнализира опасност неколико дана пре но што дође до тачке паљења. Сваки део објекта покривен је камерама и рад система се непрекидно надгледа, 24 сата 365 дана у години. Овако пројектован систем гарантује 99,995 одсто поузданости, што значи да сервери могу да стоје максимално 18 минута годишње – објашњава Савић, један од највећих европских стручњака за сајбер-безбедност оперативних рачунарских система.

Будући да је и најсавременија технологија мртва без струје, сигурно напајање Државног дата центра електричном енергијом био је посебан изазов.

– Систем напајања електричном енергијом остварен је преко два независна вода, тако да сваки уређај има могућност прикључка на два извора. Тиме је елиминисана могућност да престанак напајање с једне стране угрози рад опреме. У случају прекида доводе струје споља, најсавременији УПС систем покрива кратак период до аутоматског укључења моћних дизел-агрегата који гарантују напајање струјом минимално 96 сати, а ако је потребно и дуже, уз доливање горива у резервоаре – објашњава директор Савић, наводећи да ДДЦ у Крагујевцу планира проширење инсталисане снаге која тренутно износи 14 мегавата.

Приликом пројектовања ДДЦ-а отишло се и корак даље, што се посебно односи на систем хлађења, имајући у виду да мрежа рачунара ствара огромну топлоту. Захваљујући могућности подешавања микроклиме, запослени у ДДЦ-у у сваком тренутку имају идеалне услове за рад, али би топлотна енергија из овог објекта ускоро могла да огреје и један део Крагујевчана.

– Технологија хлађења је комплексна. Осим температуре, регулишу се и други микроклиматски параметри, све како би искоришћеност информационо-комуникационих ресурса била максимална. Занимљиво је да се топлотна енергија ослобођена из рачунарског система користи за загревање административног дела објекта, али постоји и студија изводљивости како да се вишак те енергије усмери ка крагујевачком топловоду. Вероватно ће се у догледној будућности неки Крагујевчани грејати енергијом коју ослобађају сервери ДДЦ-а – поручује Савић.

Државни дата центар има два административна или пословна дела, тако да о државним корисницима брине Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Србије, док је за комерцијалне клијенте задужен „Дата клауд технолоџи”, државна компанија у оквиру ДДЦ-а. За државне институције услуге ДДЦ-а су, наравно, бесплатне, а стране и домаће компаније плаћају изнајмљивање и коришћење сајбер-инфраструктуре.

– Државни дата центар у Крагујевцу је постао једна од кључних карика у развоју наше електронске управе, посебно када говоримо о инфраструктурној подршци, а по оцени међународне стручне јавности, Србија се налази међу првих десет земаља у овој области. У нашем тиму већину запослених чине млади инжењери, на шта смо веома поносни. Заиста је лепо када наша младост своју стручност не мора да односи из Србије, већ будућност може да гради у својој земљи, уз максималне услове за напредак у професионалној каријери – каже саговорник нашег листа.

Захваљујући Државном дата центру и младим стручњацима, Крагујевац је постао један од водећих центара за развој информационих технологија у европским оквирима.