Nobelovac i bankar siromašnih

Nobelovac je u četvrtak sleteo na međunarodni aerodrom „Hazrat Šahjalal” u Daki, glasila je kratka vest. Muhameda Junusa (84) dočekao je šef Generalštaba Vojske Bangladeša, sa komandantima mornarice i vazduhoplovstva, ali i neki od studentskih vođa koji su predvodili višenedeljne žestoke demonstracije protiv premijerke Šeik Hasine. Istog dana uveče Junus je položio zakletvu i stupio na funkciju predsednika privremene vlade ove južnoazijske države.

Njegovim sunarodnicima nije bilo važno odakle je sleteo – prema jednim informacijama bio je savetnik na Olimpijskim igrama u Francuskoj, po drugim je išao u Pariz na manju medicinsku intervenciju. Dočekali su ga sa oduševljenjem.

Muhamed Junus je dugogodišnji kritičar vlasti, poznat kao „bankar siromašnih” i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2006. godine. Zaslužio je to priznanje za svoj pionirski mikrofinansijski rad koji je pomogao u ublažavanju siromaštva u Bangladešu i koji je bio prihvaćen širom sveta. Njegov najglasniji promoter za dobijanje „nobela” bio je Bil Klinton.

Junus je rođen 1940. u Čitagongu, kao treće od devetoro dece. Da će od njega nešto biti videlo se već kada je koledž upisao kao 16. na rang-listi od 39.000 studenata. Studirao je na Univerzitetu u Daki, pre nego što je dobio prestižnu Fulbrajtovu stipendiju za pohađanje Univerziteta Vanderbilt u SAD, gde je i doktorirao ekonomiju. Na fakultetu je upoznao Veru Forostenko, koja je studirala rusku književnost, inače dete ruskih migranata iz Nju Džersija. Brak se okončao ubrzo po rođenju ćerke, a Vera se vratila u SAD, govoreći da je Bangladeš opasno mesto za odgajanje dece. Godinu dana nakon što je Bangladeš osvojio nezavisnost od Pakistana, vratio se da predaje na Univerzitetu Čitagong, ali ubrzo je nastupila teška glad koja je umorila oko 1,5 miliona ljudi.

„Bilo mi je teško da predajem elegantne teorije ekonomije u univerzitetskoj učionici, u pozadini strašne gladi u Bangladešu. Odjednom sam osetio prazninu tih teorija suočen sa slamanjem moje zemlje od gladi i siromaštva”, rekao je Junus nakon što je dobio nagradu. Želeo je da uradi nešto odmah. Počeo je da daje male zajmove, doslovno iz džepa, najsiromašnijim stanovnicima u svojoj zajednici – a na kraju je osnovao Gramen banku 1983, koja će postati svetski lider u ublažavanju siromaštva putem mikrokreditiranja. Banka je brzo rasla, sa različitim filijalama i sličnim modelima koji sada rade širom sveta.

Danas je i jedan od najcitiranijih nobelovaca, a evo kako on razmišlja o siromaštvu, za koje smatra da mu je mesto u muzeju, zajedno sa ropstvom: „Kada želimo da pomognemo siromašnima, obično im nudimo milostinju. A često to radimo kako bi sa sebe sprali odgovornost i izbegli prepoznavanje problema i pronalaženje rešenja. I tako nastavljamo da živimo misleći kako smo uradili nešto dobro. Milostinja nije rešenje za siromaštvo... Siromašni nisu ni glup ni lenji, oni su siromašni zato što im njihova država nije pomogla da prošire ekonomsku osnovu.”

Bivša premijerka Hasina ga je optužila da „siše krv od siromašnih”, a Centralna banka Bangladeša koja je pod kontrolom vlade, 2011. smenila ga je sa mesta generalnog direktora, „jer je prekoračio starosnu granicu za obavezno penzionisanje”.

U narednim godinama Junus je bio optuživan za korupciju, pranje novca, poreske nepravilnosti, a u jednom trenutku vlast je protiv njega vodila čak 174 sudska postupka. U januaru je osuđen na šest meseci zatvora zbog kršenja Zakona o radu, a u posebnom slučaju, u junu, optužen je i za proneveru. On je odbacio sve optužbe, tvrdeći da na ovaj način vladajuća partija eliminiše političku konkurenciju.

Pred čovekom koji je dobio čak 50 počasnih doktorata sa univerziteta širom sveta, danas je komplikovan put – da uspostavi red i zakon nakon nasilnih protesta, i obnovi poverenje između naroda, države i posebno policije. I da obezbedi slobodne i poštene izbore.