„Sve­tlost” će utr­nu­ti u de­cem­bru

Sme­de­re­vo – Bi­o­skop „Sve­tlost“ ne­ka­da je bio glav­no me­sto za oku­plja­nje svih ge­ne­ra­ci­ja, a Sme­de­rev­ci još pam­te ne­pre­gled­ne re­do­ve is­pred bla­gaj­ne, ka­da se tra­ži­la kar­ta vi­še, a re­zer­va­ci­je za po­je­di­ne fil­mo­ve pla­nu­le bi i ne­ko­li­ko da­na pre pro­jek­ci­je. Na sce­ni bi­o­skop­ske sa­le na­stu­pa­le su i broj­ne ama­ter­ske i pro­fe­si­o­nal­ne po­zo­ri­šte tru­pe, a pe­va­li su ov­de i Zdrav­ko Čo­lić, Ma­ja Odža­kli­jev­ska, Ke­mal Mon­te­no, „Leb i sol”...

Gu­žve, čak i po­ne­ka tu­ča, ču­ve­ni „tap­ka­ro­ši“ i ne­iz­be­žni pro­dav­ci se­men­ki i ki­ki­ri­ki­ja bi­li su sva­ko­dnev­na sli­ka pred ovim hra­mom sed­me umet­no­sti. Še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na, bi­o­skop je po­se­ći­va­lo i do 400.000 gle­da­la­ca go­di­šnje, pri­ka­zi­va­lo se vi­še od 500 fil­mo­va, a dnev­no je bi­lo po če­ti­ri pro­jek­ci­je. Iako su u me­đu­vre­me­nu dr­ve­ne sto­li­ce za­me­nje­ne udob­ni­jim se­di­šti­ma, kraj osam­de­se­tih ozna­čio je po­če­tak bi­o­skop­ske kri­ze, pa je la­ne po­se­ta do­sti­gla naj­ni­žu tač­ku: či­ta­ve 2007. pro­da­to je tek oko 4.000 ula­zni­ca.

No, ni to ni­je bio kraj pro­pa­da­nja. Po­sled­njih me­se­ci, de­ša­va­lo se da da­ni­ma ne bu­de pro­da­ta ni­jed­na ula­zni­ca, ili bi se film, u „bo­ljem slu­ča­ju”, pri­ka­zi­vao za pe­to­ro gle­da­la­ca. Ka­sa „Sve­tlo­sti” je po­če­la da slu­ži za sa­ku­plja­nje pra­ši­ne, a od de­cem­bra će pa­u­či­na pre­kri­ti i – pro­jek­tor. Sa­mo za ni­jan­su je bo­lje sta­nje u bi­o­sko­pu Cen­tra za kul­tu­ru ko­ji ra­di od 1981. go­di­ne. Tek po­ne­ki gle­da­lac na­vra­ti. Je­di­no su po­se­će­ne do­ma­će pre­mi­je­re, ka­da go­stu­ju glum­ci.

– Te­ška sr­ca, bi­li smo pri­mo­ra­ni da do­ne­se­mo od­lu­ku o za­tva­ra­nju bi­o­sko­pa jer je pro­šle go­di­ne na­pra­vio gu­bit­ke od mi­li­on i po di­na­ra. Ha­os u obla­sti ki­ne­ma­to­gra­fi­je do­veo je do pi­ra­te­ri­je i ile­gal­nog tr­ži­šta, neo­vla­šće­nog pri­ka­zi­va­nja fil­mo­va na ra­znim te­le­vi­zi­ja­ma, a deo kri­vi­ce sno­se i di­stri­bu­te­ri – ka­že za „Po­li­ti­ku“ Dra­gan Ger­gu­lov, di­rek­tor Rad­nič­kog uni­ver­zi­te­ta u či­jem sa­sta­vu po­slu­je bi­o­skop „Sve­tlost“.

Bi­o­skop­ska sa­la tre­ba­lo bi da po­sta­ne mul­ti­me­di­jal­ni klub sa te­mat­skim pro­gra­mom. Plan je da se na bi­o­skop­skoj bi­ni od­vi­ja ša­ro­lik pro­gram, od ka­ba­ret­skih pred­sta­va, pre­ko mo­no­dra­ma, džez i ever­grin kon­ce­ra­ta, do dru­že­nja sa po­zna­tim lič­no­sti­ma. Ali, nov­ca za neo­p­hod­nu adap­ta­ci­ju i pre­na­me­nu pro­sto­ra ne­ma. Za­to je od­lu­če­no da se pro­na­đe stra­te­ški part­ner ili za­tra­že sred­stva od re­sor­nog mi­ni­star­stva. U me­đu­vre­me­nu, po Sme­de­re­vu se pri­ča da će bi­o­skop bi­ti pro­dat u bes­ce­nje ne­kom od lo­kal­nih bi­zni­sme­na, bu­du­ći da se ra­di o atrak­tiv­nom pro­sto­ru u sa­mom cen­tru gra­da.

– Za sa­da ni­je bi­lo zva­nič­nih po­nu­da, ni­ti raz­go­vo­ra sa even­tu­al­nim part­ne­ri­ma, a pri­ča o pro­da­ji jed­no­stav­no ne sto­ji, bu­du­ći da za­ko­nom ni­je re­gu­li­sa­na mo­guć­nost pro­da­je usta­no­va u kul­tu­ri – tvr­di Ger­gu­lov.

Od ne­ka­da­šnjih pet­na­est bi­o­skop­skih rad­ni­ka ko­ji su „pa­da­li s no­gu“ od po­sla, osta­lo je sa­mo če­tvo­ro. Sa tu­gom i se­tom pri­se­ća­ju se pro­hu­ja­le ki­ne­ma­to­graf­ske gro­zni­ce:

– Sva­ka dva-tri da­na pu­ca­lo je sta­klo na bla­gaj­ni, od ti­ska­nja sil­nih gle­da­la­ca ko­ji su sa­ti­ma sta­ja­li u re­du. Ka­da sam to re­kla di­rek­to­ru, on mi je od­go­vo­rio: „Ne­ka pu­ca, sa­mo ne­ka bu­de ovo­li­ko lju­di“ – se­ća se bla­gaj­ni­ca Ja­smi­na Mi­li­vo­je­vić, ko­ja je če­tvrt ve­ka pro­ve­la u bi­le­tar­ni­ci.

– Bi­lo je to div­no vre­me ka­da su se lju­di dru­ži­li, ov­de su se uz lju­bav­ne pri­če sa plat­na osva­ja­la žen­ska sr­ca, ra­đa­le se i mno­ge lju­ba­vi. Da­nas, na­ža­lost, de­ca ne zna­ju šta su ča­ri bi­o­sko­pa, fil­mo­ve gle­da­ju na kom­pju­te­ri­ma ne zna­ju­ći da su ne­ki spe­ci­jal­no pra­vlje­ni za ve­li­ko plat­no – do­da­je Ja­smi­na.