Teška godina za proizvođače kukuruza

Ovo je godina u kojoj ćemo teško moći da procenimo koji ćemo prosečan prinos ostvariti, kaže Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

„Za 34 godine koliko radim nikada šarenija slika na terenu nije bila kada je reč o stanju kukuruza”, kaže za „Politiku” dr Goran Bekavac, jedan od vodećih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Povod za razgovor su nedavne najave dela vojvođanskih ratara da će ove sezone krenuti u žetvu mnogo ranije jer je stanje na njivama alarmantno zbog suše. Tužni prizori sprženih useva na njivama mogu se videti u svim krajevima zemlje.

„Bili smo nedavno i u Semberiji, i tamo je ista priča. Imate komšijske parcele, na jednoj kukuruz sasvim dobro izgleda, a druga je potpuno, ali potpuno suva”, kaže naš sagovornik.

Ove godine, prema mišljenju stručnjaka, do punog izražaja je došlo to da li su proizvođači uradili sve kako treba kada je reč o agrotehničkim merama. Takođe i svi oni koji su sejali sortiment nešto ranijih FAO grupa verovatno će dobro proći, pogotovo ako je setva bila na početku sezone. Ali oni koji su krenuli sa setvom krajem aprila ili u maju i odabrali kasne hibride u ozbiljnom su problemu zbog vremenskih prilika koje su kasnije došle.

„U svakom slučaju, ovo je godina u kojoj ćemo teško moći da procenimo koji ćemo prosečan prinos ostvariti. Plašim se da će biti ozbiljno niži od višegodišnjeg proseka. Od Vojvodine do centralne Srbije slika je svuda ista. Istina, ima njiva koje izgledaju fenomenalno, ali to su više mikrooaze dobrih klimatskih prilika”, napominje naš sagovornik.

Kako ističe, stanje je većinski loše, jer iznad 35 stepeni Celzijusa staju uobičajeni fiziološki procesi, biljka ne može da izdrži toliku vrelinu.

Bekavac smatra da apsolutno treba da bude proglašena elementarna nepogoda. Jer ako u kontinuitetu imamo dve nedelje sa tropskim danima i tropskim noćima, a pripadamo umerenoj klimatskoj zoni, onda je jasno da se to nešto ozbiljno poremetilo. 

„Mi smo odavno bili svesni toga”, kaže Bekavac i navodi nekoliko vremenski najbližih primera. Recimo, 2022. godine Zrenjanin je u toku jula meseca dobio 1,5 milimetara padavina. To je teško i izmeriti, na nivou statističke greške. Te iste godine Sombor, kao najbolji ili jedan od najboljih lokaliteta u zemlji za proizvodnju kukuruza, zabeležio je najtoplije leto u poslednjih 30 godina.

Jasno je da će se sve više razgovarati na ovu temu, šta raditi dalje, koje hibride koristiti. Poljoprivrednici ovih dana pozivaju da se što pre počne sa primenom rejonizacije.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se dugo pričalo o rejonizaciji, to nije ništa novo. „Samo što smo mi pokušavali da uradimo neke vrlo neobične stvari, da sejemo neke useve tamo gde im nije mesto i u vreme kada im nije vreme. Nije sve samo do vremenskih prilika. Ili drugo, kako objasniti: dve njive, jedna do druge, na jednoj se zeleni, na drugoj sve skroz suvo”, kaže Bekavac.

Važno je napomenuti, dodaje, i da ono što mi radimo, ne radi niko u Evropi, spaljujemo slamu, kukuruzovinu, dok tamo ratari odmah zaoru i vrate organsku materiju zemljištu.

Ako ovako nastavimo, napominje, i dalje ćemo kvariti mehanički sastav zemljišta, povećavati udeo gline, zemljišta će se sve teže obrađivati, koristićemo sve teže traktore i imati sve veće utroške goriva. Prinosi će bivati sve slabiji, zato što ne može zemljište da funkcioniše bez organske komponente.

Prema njegovim rečima, ovo jesu strašne vremenske prilike, ali dobrim delom smo i sami krivi.

„Šta smo napravili od Vojvodine? Posekli smo sve drveće. Vojvodina je najslabije pošumljeni deo Evrope. Prema tome, ništa nije čudno. Sve nam se to vrati na ovaj ili onaj način. Koliko god smo mi loši prema prirodi, prema zemljištu, vodi, prema resursima, vratiće nam se i to jako brzo”, kaže dr Goran Bekavac.