Upisana zlatnim slovima u istoriji

Pobeda na Ceru je sa pravom upisana zlatnim slovima u istoriji kako srpskog naroda, tako i čitave Evrope. Period od 1914. do 1918. godine ostao je upamćen kao vreme velikog stradanja, ali isto tako kao vreme najvećeg herojstva i neprolazne slave. To herojstvo naš vojnik je dokazao u brojnim bojevima na kojima su srpski gorostasi ostavili svoje grobove kao večnu uspomenu na njihovo junaštvo i mučeništvo, prožeto rodoljubljem i hrabrošću na koje smo i danas ponosni.

Ovo je kazao juče Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je predvodio državnu ceremoniju obeležavanja 110 godina od Cerske bitke u Tekerišu kod Loznice.

„Klanjajući se danas senima cerskih junaka, mi moramo dokazati da smo spremni da i u budućnosti odbranimo interese srpskog naroda i Republike Srbije bez obzira na izazove koji su pred nama. Ubeđen sam da osnaženu i preporođenu srpsku vojsku danas vode oficiri i vojnici koji se napajaju istim onim duhom kao i njihovi slavni preci koji su proneli slavu srpskog oružja na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu, Veterniku i drugim bojištima Velikog rata. Naša armija se danas ne vodi putem destrukcije kako su to neki hteli i planirali posle 2000. godine, već je moćna sila odbrane opremljena sa najsavremenijim oružanjem kako bi bila garant stabilnosti i sigurnosti Republike Srbije”, kazao je Starović.

Govoreći o bici, Starović je podsetio da su ratni sokolovi sa Habzburškog dvora, posle godina čekanja, u leto 1914. dobili svoju šansu da krenu u, kako su planirali, kaznenu ekspediciju protiv države koja se drznula da se bori za svoja prava i pravdu. „Ovakvi planovi i namere su proizveli prvi dokumentovani genocid kroz koji je prošao srpski narod u prošlom veku”, naveo je ministar. U Proklamaciji o ratu, kako je rekao, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je krajem jula 1914. godine između ostalog naglasio: „U našoj slavnoj prošlosti, starijoj i novijoj, ima dosta svedočanstva da Srbin, kad je složan, može pobediti mnogo većeg protivnika. Posvedočimo još jedanput da se Srbin ume žrtvovati za svoju otadžbinu i obilićkim požrtvovanjem odbraniti je pred mnogobrojnim, oholim neprijateljem. Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme.” Starović je ukazao da je prvi udar soldateske Bečkog dvora bio je u Mačvi, kada su austrougarske jedinice prešle reku Drinu i izvršile stravične zločine nad srpskim civilima u Šapcu, Loznici, Osečini i Krupnju.

„Srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića je silovito odgovorila na ovu bezumnu agresiju i posle devet dana krvavih borbi ostvarila veliku pobedu u Cerskoj bici 24. avgusta 1914. Na samom početku rata srpska vojska je bila neopravdano potcenjena kako od strane neprijatelja, pre svega Austrougarske, tako i od samih saveznika iz Antante. Zato i ne čudi zaprepašćenje i iznenađenje evropske i svetske javnosti na samom kraju te prve ratne godine, kada je već prežaljena Srbija odnela nadljudske pobede nad brojčano i tehnički nadmoćnijom austrougarskom armijom. Veliki pravoslavni praznik Preobraženje kao da je tada najavio i preobraženje srpskog vojnika u div-junaka koji je sa nesalomivom voljom branio svoju kuću i polja. I danas, kada se Srbija uspešno preobražava i napreduje na svakom polju, mi iz njihovog podviga crpimo snagu da nastavimo putem privrednog i sveukupnog jačanja naše države”, zaključio je Starović.