Уписана златним словима у историји

Победа на Церу је са правом уписана златним словима у историји како српског народа, тако и читаве Европе. Период од 1914. до 1918. године остао је упамћен као време великог страдања, али исто тако као време највећег херојства и непролазне славе. То херојство наш војник је доказао у бројним бојевима на којима су српски горостаси оставили своје гробове као вечну успомену на њихово јунаштво и мучеништво, прожето родољубљем и храброшћу на које смо и данас поносни.

Ово је казао јуче Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је предводио државну церемонију обележавања 110 година од Церске битке у Текеришу код Лознице.

„Клањајући се данас сенима церских јунака, ми морамо доказати да смо спремни да и у будућности одбранимо интересе српског народа и Републике Србије без обзира на изазове који су пред нама. Убеђен сам да оснажену и препорођену српску војску данас воде официри и војници који се напајају истим оним духом као и њихови славни преци који су пронели славу српског оружја на Церу, Колубари, Кајмакчалану, Ветернику и другим бојиштима Великог рата. Наша армија се данас не води путем деструкције како су то неки хтели и планирали после 2000. године, већ је моћна сила одбране опремљена са најсавременијим оружањем како би била гарант стабилности и сигурности Републике Србије”, казао је Старовић.

Говорећи о бици, Старовић је подсетио да су ратни соколови са Хабзбуршког двора, после година чекања, у лето 1914. добили своју шансу да крену у, како су планирали, казнену експедицију против државе која се дрзнула да се бори за своја права и правду. „Овакви планови и намере су произвели први документовани геноцид кроз који је прошао српски народ у прошлом веку”, навео је министар. У Прокламацији о рату, како је рекао, престолонаследник Александар Карађорђевић је крајем јула 1914. године између осталог нагласио: „У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства да Србин, кад је сложан, може победити много већег противника. Посведочимо још једанпут да се Србин уме жртвовати за своју отаџбину и обилићким пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе.” Старовић је указао да је први удар солдатеске Бечког двора био је у Мачви, када су аустроугарске јединице прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине над српским цивилима у Шапцу, Лозници, Осечини и Крупњу.

„Српска војска под командом Степе Степановића је силовито одговорила на ову безумну агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици 24. августа 1914. На самом почетку рата српска војска је била неоправдано потцењена како од стране непријатеља, пре свега Аустроугарске, тако и од самих савезника из Антанте. Зато и не чуди запрепашћење и изненађење европске и светске јавности на самом крају те прве ратне године, када је већ прежаљена Србија однела надљудске победе над бројчано и технички надмоћнијом аустроугарском армијом. Велики православни празник Преображење као да је тада најавио и преображење српског војника у див-јунака који је са несаломивом вољом бранио своју кућу и поља. И данас, када се Србија успешно преображава и напредује на сваком пољу, ми из њиховог подвига црпимо снагу да наставимо путем привредног и свеукупног јачања наше државе”, закључио је Старовић.