Preti li nam dalje poskupljenje hrane

Suša uzima danak, što je jasno svakome ko je prethodnih dana bio na pijaci. Ukratko sve je skuplje nego pre nekoliko nedelja. Ako je za utehu, ni ekonomisti ni Narodna banka Srbije (NBS), koja posebno prati uticaj ove grupe proizvoda na inflaciju, ne očekuju cenovni udar po tom osnovu u narednom periodu.

Bojan Stanić, direktor centra za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, za naš list kaže da ne očekuje cenovni udar kao posledicu suše. Prinosi će biti manji, ali mi i sa tim nižim prinosima zadovoljavamo potrebe domaćeg tržišta i imamo i za izvoz.

„Na globalnom tržištu ratarskih kultura, zbog dobre sezone u SAD, Rusiji, Ukrajini, padaju cene osnovnih žitarica. Samim tim, ako želimo da budemo konkurentni, ne možemo da povećavamo cene”, kaže Stanić.

Podseća da su hrana i bezalkoholna pića međugodišnje poskupeli 1,4 odsto i samim tim se vidi da nema pritisaka za poskupljenjima.

Visoke cene hrane problem su potrošačima već nekoliko godina, praktično od kako je inflacija uzela maha. Kada govorimo o poskupljenjima, mi prevashodno mislimo na hranu, jer su ona po naše novčanike bila najdrastičnija.

U NBS, u analizi o kretanju cena hrane kod nas, navodi se da su one i dalje iznad nivoa koje su imale pre pandemije i da se teško može očekivati njihov povratak na staro.

Ipak situacija se promenila u odnosu na zenit inflacije i dalja poskupljenja, po njima, ne prete. Naravno, ukoliko se ne dese neki nepredviđeni šokovi. Poslednji izveštaj Svetske banke predviđa da će cene hrane u 2024. godini opasti za šest odsto, a u 2025. za četiri odsto, uglavnom kao rezultat obilnih globalnih zaliha žitarica i uljarica. Ipak, kao rizik za dalje kretanje cena hrane u centralnoj banci navode potencijalne negativne klimatske faktore, kao i sve veća trgovinska ograničenja i barijere, koji bi mogli da utiču na eventualni rast cena hrane.

Posmatrano od početka godine zaključno s junom, cene hrane u Srbiji su povećane za 1,8 odsto, što je znatno niže nego u istom periodu 2023, kada je taj rast iznosio 10,7 odsto.

Cene hrane kod nas imale su sličnu dinamiku kao svetske cene. Posmatrano na međugodišnjem nivou, one su od jula 2021. godine do marta 2023, kada je zabeležen vrhunac inflacije, ubrzale rast sa 1,8 na 27 odsto.

Za to što je hrana za naše pojmove najviše poskupela, u NBS daju sledeće objašnjenje.

„Učešće cena hrane i bezalkoholnih pića u indeksu potrošačkih cena kod nas iznosi oko 32 odsto, tako da ova kategorija proizvoda objašnjava inflaciju u Srbiji u većoj meri nego na primer u zoni evra, gde učešće cena hrane iznosi oko 20 odsto. U periodu najjačih inflatornih pritisaka tokom 2022. godine, u pojedinim mesecima cene hrane su objašnjavale i preko 50 odsto ukupne međugodišnje inflacije. Primera radi, kada je inflacija u Srbiji dostigla svoj maksimum u martu 2023. godine i iznosila 16,2 odsto, čak 8,2 procentnih poena odnosilo se na rast cena hrane”, navela je Mirjana Miletić, direktor odeljenja za monetarnu analizu u NBS na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Cene hrane se, posmatrano na međugodišnjem nivou, od aprila 2023. nalaze na snažnoj opadajućoj putanji. Od februara ove godine rast cena hrane niži je od ukupne inflacije i to 4,7 odsto međugodišnje, naspram ukupne inflacije od 5,6 odsto međugodišnje, pri čemu su u junu cene hrane bile čak na blago nižem nivou nego godinu dana ranije. Pri tome, u okviru cena hrane, cene voća i povrća, zajedno posmatrano, u junu imaju pad od 10,5 odsto, a samo cene povrća su niže za oko 17 odsto međugodišnje.

NBS se pozabavila i podatkom o pokrivenosti prosečne korpe prosečnom platom i pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom. U prvom slučaju za period januar–april ove godine ta pokrivenost iznosi 93,5 odsto, a u drugom 88,9 odsto. Prema ovim podacima rast standarda u poslednjih četiri i po godine je evidentan, jer je taj odnos u 2020. godini iznosio 81,9 odsto i 79,6 odsto.

Kako je na predstavljanju izveštaja o inflaciji rekao Savo Jakovljević, direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS, to je pokazatelj da inflacija nije poništila rast plata i penzija.

Jovana Rabrenović