Danas je Velika Gospojina
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Uspenje Presvete Bogorodice - Veliku Gospojinu. Ovo je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, odnosno jedan od pet Bogorodičinih praznika obeleženih crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Poslednji je veliki praznik crkvene godine, koja počinje 1. septembra. Uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona vaznela na nebesa i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Bogorodica je poživela još dugo nakon Hristovog vaskrsenja. On ju je na čuvanje predao Svetom Jovanu Bogoslovu i ona je živela u njegovom domu na Sionu u neprestanoj molitvi. Često je pohodila mesta koja su je podsećala na velike događaje i velika dela Isusa Hrista. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je svetim apostolima u širenju Božje reči. Najduže vremena u molitvi provodila je na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi.
Da još jednom vidi sve apostole…
Na sajtu SPC stoji navedeno:
- I tako jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavrilo i blovesti joj da će kroz tri dana da se upokoji, našta se Ona veoma obradovala. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena. Nošeni krilima anđela i na oblacima, skupiše se svi apostoli da poslednji put zablagodare ovoj Majci nad majkama, Presvetoj Bogorodici. Oprostivši se od njih, Ona predade svoj duh Bogu. Kovčeg sa Njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja Njenih, Svetih Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio blagouhani miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.
Obavezan motiv u fresko-slikarstvu
Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu. Slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih crkava. U srpskom manastiru Sopoćani oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru. U sceni koja prikazuje ovaj praznik, često se slika i jevrejski sveštenik Atonije, protivnik hrišćanstva koji je nameravao da prevrne mrtvo telo Bogorodice na odru, pa mu je arhangel Mihailo nevidljivim mačem odsekao ruke, koje su ostale da vise na odru. Atonije se za ovaj greh pokajao, dobio je isceljenje od Isusa Hrista i primio hrišćanstvo, zbog čega je ubijen.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
