Teško je dokazati učešće Srba na stranim ratištima

Da li zbog novca, iz ubeđenja, želje da pomognu „bratskim narodima” ili pak nekog drugog razloga, izvestan broj srpskih državljana, uglavnom mlađe i srednje životne dobi odlučuje se da krene put nekog od svetskih ratišta. „Napumpani” hrabrošću, idejom o pravdi i pravdoljubivosti, čini se, ne mare mnogo za činjenicu da zbog borbe na strani neke zaraćene strane u inostranstvu, po povratku u Srbiju mogu da budu kažnjeni kaznom zatvora i do osam godina.

Krivični zakonik od 2014. godine, naime, propisuje kažnjivost „za državljane Srbije koji učestvuju u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnici vojnih ili paravojnih formacija, a nisu pripadnici zvanične misije međunarodne organizacije čiji je naša zemlja član”. U nastavku člana zakona navodi se i da će se ko učini ovo krivično delo, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko onaj ko učini ovo krivično delo to uradi kao član grupe, propisana kazna je stroža – od jedne do osam godina.

Zatvorska kazna, od dve do deset godina, predviđena je i za sve one koji na teritoriji Srbije vrbuju ili podstiču drugo lice da ide na strano ratište, organizuju grupu, obučavaju, obezbeđuju opremu ili pak prikupljaju sredstva za to.

Prema podacima Višeg suda u Beogradu od 2014. godine do 31. decembra 2023. godine, za učestvovanje u sukobima na stranim ratištima i podsticanje na to, osuđene su ukupno 33 osobe. Do 2022. godine osuđene su 32 osobe, u 2022. godini – jedna, a u 2023. godini – nijedna. Izrečeno je 28 uslovnih kazni, dok je petoro njih kažnjeno kaznom kućnog zatvora. Većina kazni izricana je na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela koji su okrivljeni zaključili sa beogradskim Višim javnim tužilaštvom.

Dr Ivan Milić, docent na Katedri za Krivično pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kaže da je u postupku pokrenutom protiv državljana Srbije zbog učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi na tužiocu da dokaže da je to delo i učinjeno. A to, kako kaže, nije lako s obzirom na to da je ono učinjeno u stranoj državi.

Komentarišući mali broj osuđenih i blage kazne koje su izrečene, naš sagovornik navodi da za to postoje određeni razlozi.

– Kada govorimo o malom broju osuđenih, može se pretpostaviti da se izvestan broj državljana na vraća u Srbiju jer zna šta ih čeka. Drugo, za one koji su se vratili možda se ne zna da su učestvovali u oružanom sukobu. S tim u vezi, možda se može očekivati da će se po završetku Specijalne vojne operacije u Ukrajini taj broj povećati, pod uslovom da se državljani Srbije vrate u zemlju. Sud prilikom izricanja kazne mora da ceni sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti (ranija osuđivanost, težina dela, porodične prilike...). Sud je u konkretnim predmetima sigurno utvrdio da postoje zakonski uslovi za ublažavanje kazne – kaže Milić.

Na pitanje ima li saznanja kada je najviše srpskih državljana otišlo da se bori na nekom od stranih ratišta, naš sagovornik kaže da se u tom smislu mogu razlikovati dva perioda: period pre i nakon početka Specijalne vojne operacije.

O motivima za ovakvu odluku, kaže, može samo da se nagađa.

– Motivi zašto pojedinci idu da se bore na strani Ruske Federacije su različiti. Iako se smatra da je novac glavni motiv, to je tačno samo kod određenog broja dobrovoljaca. Kod izvesnog broja su motivi patriotske prirode, želja da daju određeni doprinos u vojnoj operaciji. Motivi kod određenih pojedinaca su svakako naše veze sa ruskim narodom, kao i činjenica da su Rusi kao dobrovoljci dolazili iz Ruske Federacije i pomagali Srbiji u oružanim sukobima. Ne treba zaboraviti činjenicu da predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin u našoj državi uživa ogromno poštovanje i podršku. Jedan broj državljana Srbije koji se bori na strani Ruske Federacije javno govori o tome. Za njih je ponos što se bore na strani ruske vojske – kaže dr Ivan Milić.

Očekivano je, navodi naš sagovornik, da se određeni broj srpskih državljana ne vrati u Srbiju dok ne nastupi apsolutna zastarelost njihovog krivičnog gonjenja.

Postoji li mogućnost da učesnici u ratnim sukobima ilegalno uđu u zemlju i tako izbegnu krivičnu odgovornost?

– Nije jednostavno ilegalno preći državnu granicu. Svakako, ako bi se to i dogodilo, postavlja se pitanje da li i koliko bi „ilegalci” mogli da se kriju od organa gonjenja. Bekstvo od organa gonjenja, između ostalog, nije jeftino. Isto kao i kada bi lice osuđeno na blažu kaznu zatvora pobeglo iz zatvora – gde bi se krilo, ko bi finansirao njegovu slobodu. Svakako, ako bi se to i dogodilo, država ima mogućnost da tom borcu sudi sve dok ne nastupi zastarelost. Imajući u vidu da znaju šta ih čeka kada se u Srbiju vrate, može se očekivati da se određeni broj boraca neće vratiti u Srbiju, bar dok ne nastupi zastarelost krivičnog gonjenja – objašnjava naš sagovornik.

Jedini slučajevi kada srpski državljani neće odgovarati zbog učešća u sukobima na stranim ratištima, zaključuje dr Milić, jeste ako budu amnestirani ili pomilovani.

Srpski vod u Siriji

Osim na područje rusko-ukrajinskih sukoba, srpski državljani odlaze i na sirijsko ratište. Prema dostupnim podacima, tamo obavljaju specifične zadatke: sabotaže, diverzije, navođenje avijacije i artiljerije, a angažuju ih i kao snajperiste. U većini slučajeva, radi se o ljudima koji su se borili na ratištima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, ali i na Kosovu.

Pojedini ruski portali izveštavali su da ruska kompanija „Vagner” strane državljane šalje da se bore na strani Rusa i vojske sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Nezvanično je potvrđeno i postojanje takozvanog srpskog voda, koji čine državljani Srbije, ali koji su put Sirije krenuli nakon sticanja ratnog iskustva u sukobima sa ukrajinskom vojskom na teritoriji Donjecke i Luganske Republike.

Angažman srpskih boraca na strani ruskih snaga i predsednika Bašara el Asada u Siriji dospeo je pod lupu javnosti nakon smrti Novosađanina Dimitrija Saše Jojića, koji je poginuo na Bliskom istoku boreći se na ruskoj strani. On je prethodno ratovao za ruske separatiste kod Donjecka u Ukrajini, gde je bio deo Srpskog husarskog puka, koji je brojao 15 Srba i 30 Rusa.

O učešću Srba na sirijskom ratištu govorilo se pre nepune decenije i u srpskom parlamentu. Tokom rasprave o Međunarodnoj konvenciji, a protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, krajem 2015. godine iznet je podatak da je na ratištu u Siriji učestvovalo 26 srpskih državljana, od kojih se sedam vratilo, a osam poginulo.