Gvozdeni general sad ratuje knjigom

Posle bitke svi su generali ali za Valerija Zalužnog može da se kaže da je bio „oduvek general”. Sada van ratišta, kao diplomata u Londonu, Zalužni izdaleka „vodi borbu”.

Zalužnijeva portparolka dok mu je bila “desna ruka” kao glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine, napisala je knjigu u kojoj ističe sve vrline generala ali i žestoko kritikuje Zelenskog i njegovo okruženje.

Ova prva knjiga sa biografijom bivšeg vrhovnog komandanta zove se „Gvozdeni general - lekcije čovečanstva” a autorka je Ljudmila Dolgonovska.

Odlomci iz biografije već su objavljeni na internetu. Događaji u knjizi obuhvataju period do marta 2023. godine, kada je i sama autorka prešla na drugi posao. Neuspela kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga na jugu i kasnija ostavka Zalužnog nisu uvršteni u publikaciju. Ali knjiga je krcata intrigama u Kijevu i malo poznatih događaja.

Pored brojnih poglavlja koje imaju za cilj da stvore pozitivnu sliku o „gvozdenom generalu“, knjiga sadrži prilično oštre kritike tima Zelenskog i kabineta predsednika.

Iz knjige možemo da zaključimo da je konfrontacija između Zalužnog i Zelenskog počela još pre početka invazije-

Tako Dolgonovska piše da je izvesni „činovnik iz kabineta predsednika“ zahtevao da se u ime vrhovnog komandanta objavi „politizovana i uvredljiva“ izjava upućena tadašnjem predsedniku parlamenta Razumkovu, sa kojim je Zelenski bio u ozbiljnom sukobu u to vreme. Zalužni to nije uradio.

U knjizi se takođe navodi da je Zalužni i pre ruske invazije insistirao na uvođenju vojnog stanja i opštoj mobilizaciji. Ali predsednik je to odbio, rekavši da bi to izazvalo paniku u zemlji. Mnogi ovo još uvek Zelenskom, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da se možemo pripremiti za „roštilj u maju“.

„Ispravne političke odluke donete su tek u februaru 2022. I to je jedan od razloga zašto su Rusi uspeli da zauzmu deo teritorija“, navodi se u knjizi.

Ubrzo nakon početka rata punog razmera, kada je Kijevska oblast oslobođena, Kancelarija predsednika počela je da se aktivno meša u planiranje borbenih dejstava, navodi se u knjizi.

Dolgonovska takođe navodi epizodu o tome kako je za Dan nezavisnosti 2022. godine kancelarija predsednika pripremala televizijski projekat u kome je Zalužni učestvovao. Glavnokomandujući se morao obratiti ruskim generalima i ubediti ih da prekinu rat. Autor projekta je bila šef Nacionalnog TV saveta Olga Gerasimjuk. Ali kao rezultat toga, apel glavnog komandanta je „srezan“ i zamenjen filmom novinara Komarova - međutim, takođe uz učešće Zalužnog.

U knjizi se takođe kaže da vojska nije bila toliko optimistična po pitanju oslobođenja Hersona, smatrajući to „delimičnim uspehom“ (podsetimo se da se u to vreme ruska vojska učvrstila duž leve obale Dnjepra, uspevši da napusti desnu obalu bez gubici).

Iz knjige takođe sledi da je komanda Oružanih snaga Ukrajine bila sklona ideji da se povuče iz Bahmuta mnogo ranije, izbegavajući nepotrebne žrtve. Zapadni mediji su ranije pisali da Zalužni i Zelenski imaju različite stavove o zadržavanju Bahmuta.

Autor piše da Zalužni nije davao intervjue zbog „ljubomore na njegovu popularnost od strane predsednikovog okruženja... Da bi izbegao dalje tvrdnje o „preteranom” prisustvu informacija i napetosti u odnosima sa Vladimirom Zelenskim, Zalužni je radije odbijao novinare za intervjue.

Prema davnim anketama, Zalužni je mogao na predsedničkim izborima da pobedi Zelenskog .

U to vreme poverenje Ukrajinaca prema Zalužnom bilo je veće od rejtinga Zelenskog.