Etnološka postavka u Gradskom muzeju

Subotica – Na prvom spratu Gradskog muzeja u Subotici, a u sklopu obeležavanja Dana grada, otvorena je stalna etnološka postavka. Autor postavke je, uz saradnju sa kolegom pripravnikom Andorom Horvatom, etnolog dr Arpad Pap, viši kustos subotičkog muzeja.

Izložbu su otvorili dr Lajoš Kemeči, generalni direktor Etnografskog muzeja u Budimpešti, Bogdan Šekarić, etnolog, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, a goste su pozdravili Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice. Nova stalna etnološka postavka realizovana je u saradnji sa Udruženjem muzeologa Mađarske i njihovog programa „Genius”, Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

„Na ovoj izložbi je preko 1.500 eksponata u više od 30 tematskih celina, koji su složeni po kontekstu i potkontekstu kao što su na primer odnos muškog i ženskog posla, gledanje na protok vremena, ekonomski uslovi, politički uslovi, svega ono što čini razvoj društva u ovom periodu. To je hrabar poduhvat koji nije završen, jer mi i kao stručnjaci i kao posetioci možemo još da dopunimo postavku u želji da damo odgovore na sva ona pitanja koja su s početka 19. veka postavili naši preci: ko smo, gde nas ima i šta je ono što je samo naše”, rekao je Bogdan Šekarić.

Dr Lajoš Kemeči je istakao da ova izložba predstavlja hrabar i savremen pokušaj da se predstave višestruki identiteti pojedinca, te da je zadatak muzeja da stalno iznova vrednuju događaje i sećanja zajednice i pojedinaca i njihovu neprestano promenljivu prirodu.

„Mi smo višenacionalan i višekonfesionalan grad, koji je vekovima oblikovalo nekoliko velikih etničkih grupa i važno nam je bilo da predstavimo one zajedničke tačke koje mogu da ga prezentuju iz etnološkog aspekta i koje su istovremeno i polazište za dalja istraživanja. Hteli smo da predstavimo sve ono što nije sporno, ali i male razlike među njima, i to su finese zbog kojih je etnologija zanimljiva”, rekao je dr Pap.

Postavka, prema njegovim rečima, obuhvata period od 18. veka do gotovo današnjih dana, odnosno u muzeološkom smislu obrađuju se svi predmeti stariji od 60 godina. Otuda u vitrinama postavke naslovljene „Putovanje kroz vreme” paralelno stoje i stare preslice i tkački razboj, ali i plastične dečje igračke. Život stanovnika Subotice u proteklih više od dva veka bio je raznovrstan, povremeno turbulentan i pretrpeo je mnoge promene. Prateći nit tog razvoja postavka kreće od starih zanata, odnosno razmene dobara na trgovima i pijacama, što je jedna od aktivnosti koja oblikuje grad, preko formiranje esnafa, ali i kafana i javnih prostora koji postaju deo urbanog krvotoka. Poseban odeljak posvećen je znanju i školstvu, odnosno znatiželji koja je i neke od imućnih stanovnika povela u istraživanje Afrike i prekookeanskih prostora, što je takođe dobilo mesto na ovoj izložbi. Građanima će verovatno posebno zanimljiv biti deo koji obrađuje segment privatnog života, običaje, nošnju, ali i upražnjavanja vere. Izuzetno zanimljiv deo postavke ja kompletno nameštena apoteka, dar Apotekarskog društva Vojvodine. Iako muzej kao i većina institucija ovog tipa ima problem sa nedostatkom prostora, oni su pozvali građane da im predaju na čuvanje stare predmete kojih žele da se odreknu, a koji imaju istorijski ili etnološki značaj za našu sredinu.

Otvaranje nove stalne postavke izuzetan je događaj i za Gradski muzej i za samu Suboticu, jer je prošlo 16 godina od preseljenja muzeja u novu zgradu i ovo je treća stalna postavka koja je pripremljena. Izložbu prati i veoma informativan katalog, a uz etnološku postavku pripremljeni su i digitalni kvizovi koji su posetiocima dostupni u svakoj prostoriji.