Ukrajinski Avganistan

TRAGOM VESTI
Ukrajina ne bi trebalo da se nada skorom ulasku u NATO, izjavio je u utorak u Pragu američki ministar odbrane Robert Gejts. Kako je objasnio, i pored jasno istaknute želje ukrajinskog rukovodstva da se pridruži zapadnoj vojnoj alijansi, obični građani bivše sovjetske republike još su daleko od toga da prihvate logiku po kojoj bi trebalo svoju stratešku i bezbednosnu politiku da podrede principima vojnog saveza na kojeg su, koliko do juče, gledali kao na glavnog protivnika.

Reči američkog sekretara za odbranu verovatno će sneveseliti zagovornike teze da je budućnost Ukrajine sigurna jedino pod krilom NATO-a. Sa druge strane, ljuti protivnici bilo kakvog aranžmana sa "američkom vojnom ispostavom u Evropi", i zastupnici veće naklonjenosti ka ruskoj vojnoj moći, dolaze na svoje. Ali postoji i treća grupa – oni koji smatraju da Ukrajina, u principu, ne bi trebalo vojno da se vezuje ni za koga, ni na istoku, ni na zapadu.

Loše vesti sa fronta

Zaziranje od uplitanja u vojne blokove za Ukrajince ima i te kako mnogo osnove. Naime, vesti sa frontova na kojima Amerikanci vojuju preko leđa Evropljana – u Iraku i Avganistanu – nisu povoljne. Pomenuti ratovi ne samo da nisu dali očekivane rezultate nego se, polako ali sigurno, pretvaraju u pravi fijasko. To je i navelo američke saveznike iz EU da, jedan po jedan i sve brže, od svega dižu ruke. Prvi su se iz iračkog ratnog vrtloga povukli Španci i Italijani. Ostali, među kojima i Ukrajinci, kao da su jedva dočekali ovakav rasplet i, takođe, spakovali kofere.

I taman kada je izgledalo da će benigno patroliranje po kosovskim selima pod znamenjima Kfora za duže vreme ostati najopasniji zadatak pripadnika ukrajinskih oružanih snaga, stigao je poziv iz Brisela da Kijev uputi kontingent vojnika, nigde drugo do u – Avganistan. Malo je reći da je za Ukrajince ovo bio pravi šok. Strahote kroz koje su njihovi vojnici, tada još u okviru sovjetske armije, prolazili tokom desetogodišnjeg ratovanja u zemlji talibana (1979. do 1989) i danas su neprijatno sveže. Uostalom, kao i među ratnim veteranima u drugim zemljama nekadašnje velike sovjetske zajednice. Pomenimo samo da je u Avganistanu živote izgubilo 2.378 Ukrajinaca.

Besmislenost ratovanja u Avganistanu, protiv ljudi druge vere i kulture i drugih običaja, oslikana je, između ostalog, i u filmu "Deveti vod" uglednog ruskog režisera Fjodora Bondarčuka. A onih koji su mladost ostavili u planinama Avganistana u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza je još uvek mnogo, pa i u Ukrajini. Pomenimo samo da je sovjetska armija u ovom ratu angažovala oko 620.000 ljudi i ogromnu količinu vojne tehnike. Prema zvaničnim podacima, tokom desetogodišnjih sukoba u Avganistanu poginula su 14.453 sovjetska vojnika, dok ih je 469.685 ranjeno ili obolelo.

"Šta će nam drugi Avganistan", pita zato s pravom list "Gazeta po-kijevski" i podseća: "Da je reč o nekoj drugoj državi, pa čak i o Iraku, efekat ne bi bio tako gromki. Ali, čak i samo pominjanje reči "Avganistan" za nas znači previše".

Juščenko na mukama

Države zapadne alijanse uplele su se u pravo vrzino kolo braneći, kao vojni partneri, američke strateške interese koji, neretko, nisu i njihovi. Evropljani su sebe doveli u situaciju da ratuju i tamo gde inače ne bi. Ova muka poslednjih godina posebno se navalila na najmlađe članice EU – kako bivše sovjetske države tako i pripadnice ugašenog Varšavskog pakta. Žrtvovanje sopstvenih građana za račun ratne politike SAD kao da je za "evronovajlije" postalo vrhunski dokaz želje za saradnjom sa zapadnim svetom.