Prvi subotički vitezovi vina

Subotica – Šta je zadatak vitezova? Da zaštite slabije i ugrožene, između ostalog. Upravo s takvom mišlju pre više od 20 godina u Subotici je osnovan prvi vinski red u našoj zemlji, „Arena Zabatkiensis”, odnosno „Subotički pesak”. Bio je to prvi vinski red osnovan u našoj zemlji, a po ugledu na slične u okruženju, a pre svega u susednoj Mađarskoj. U prvi mah pažnju na sebe su skrenuli nesvakidašnjim odorama, ali njihovi motivi i potrebe bili su mnogo dublji od ovih pojavnih odlika.

„Red vitezova vina formiran je u trenutku kada su vinogradi u subotičko-horgoškoj peščari bili zapušteni, s lošim kvalitetom vina koja nisu bila prisutna u ponudi restorana. Dve decenije kasnije na ovom prostoru imamo desetak respektabilnih vinarija s prezentacionim salama, kvalitetna vina, što su prisutni u ugostiteljskoj ponudi i formirano je 18 vinskih redova u zemlji”, sumirao je dvodecenijski put Toni Bedalov, novinar, jedan o vitezova vina, ali i recenzent knjige „Svet vitezova vina” autora Dragutina Miljkovića, koja je predstavljena u subotičkoj Gradskoj biblioteci.

Dragutin Miljković autor je do sada sedam knjiga, a polovina ih je posvećena Paliću, gde je godinama bio direktor turističkog preduzeća „Palić Ludaš”. Njegova nova knjiga detaljno predstavlja nastanak i rad vitezova vina reda „Arena Zabatkiensis”, od osnivanja 22. januara 2001. godine, svih njenih majstora počevši od prvog velikog majstora Veljka Muline, te članova i vinarija koje trenutno postoje u subotičko-horgoškoj peščari. Knjiga je dopunjena i preporukama o načinu konzumiranja vina – uvek umereno i u društvu uz razgovor – ali i izvodima o vinu iz književnosti.

„Pisanje je dužnost onoga ko ima određeni poziv. Imao sam prilike da provedem više decenija na Paliću, na subotičko-horgoškoj peščari i smatrao bih to vreme uzaludnim da nisam ostavio trag iza sebe”, rekao je na promociji Miljković, koji je i veliki majstor subotičkog vinskog reda.

Prema rečima Karla Slavića, vrsnog agronoma i vinogradara, upravo zahvaljujući Miljkovićevim istraživanjima i tekstovima popunjene su sve beline u istoriji vinogradarstva na ovim prostorima koje, po arheološkim nalazima, postoji od 11. i 12. veka. O istoriji vinogradarstva Subotice i okoline pomno je govorio i Milan Vučković, takođe član vinskog reda, koji je u toj dugoj istoriji istakao nekoliko datuma, između ostalog 1870. godinu, kada filoksera uništavala vinograde u delu Evrope, ali ne i ovde jer pesak ne pogoduje razvoju štetočine. Od tadašnjih 1.600 hektara pod vinovom lozom, stiglo se do maksimalnih 6.340 hektara 1966. godine. Od tada vinogradarstvo je počelo da se strmoglavljuje da bi početkom 21. veka na severu Vojvodine bilo svega 200 hektara pod vinovom lozom.

„Kao vitezovi vina, vi ste podigli vinogradarstvo u regionu, ali i spašavali svoju sortu – kevedinku koja je zajedno s kadarkom simbol vina s peska”, rekao je Petar Samardžija, takođe jedan od recenzenata knjige čiji je urednik Boško Krstić. Samardžija je istakao nekoliko zasluga subotičkog reda kao pionira u formiranju vinskih redova u Srbiji: očuvali su kevedinku koja se po svojim karakteristikama pokazala kao odlična sorta za sadašnje promene klimatskih uslova, radili na podizanju kvaliteta vina i snaženju vinarija, uveli ocenjivanje vina i malih proizvođača i to od eminentnih stručnjaka. Danas u Srbiji deluje 18 vinskih redova.

Počelo se sa 200 hektara, kako se čulo na promociji knjige, a još nema pouzdanih podataka o veličini novih zasada loze. U gradskim službama se procenjuje da je trenutno pod vinovom lozom oko 800 hektara u subotičko-horgoškoj peščari.