Први суботички витезови вина

Суботица – Шта је задатак витезова? Да заштите слабије и угрожене, између осталог. Управо с таквом мишљу пре више од 20 година у Суботици је основан први вински ред у нашој земљи, „Арена Забаткиенсис”, односно „Суботички песак”. Био је то први вински ред основан у нашој земљи, а по угледу на сличне у окружењу, а пре свега у суседној Мађарској. У први мах пажњу на себе су скренули несвакидашњим одорама, али њихови мотиви и потребе били су много дубљи од ових појавних одлика.

„Ред витезова вина формиран је у тренутку када су виногради у суботичко-хоргошкој пешчари били запуштени, с лошим квалитетом вина која нису била присутна у понуди ресторана. Две деценије касније на овом простору имамо десетак респектабилних винарија с презентационим салама, квалитетна вина, што су присутни у угоститељској понуди и формирано је 18 винских редова у земљи”, сумирао је дводеценијски пут Тони Бедалов, новинар, један о витезова вина, али и рецензент књиге „Свет витезова вина” аутора Драгутина Миљковића, која је представљена у суботичкој Градској библиотеци.

Драгутин Миљковић аутор је до сада седам књига, а половина их је посвећена Палићу, где је годинама био директор туристичког предузећа „Палић Лудаш”. Његова нова књига детаљно представља настанак и рад витезова вина реда „Арена Забаткиенсис”, од оснивања 22. јануара 2001. године, свих њених мајстора почевши од првог великог мајстора Вељка Мулине, те чланова и винарија које тренутно постоје у суботичко-хоргошкој пешчари. Књига је допуњена и препорукама о начину конзумирања вина – увек умерено и у друштву уз разговор – али и изводима о вину из књижевности.

„Писање је дужност онога ко има одређени позив. Имао сам прилике да проведем више деценија на Палићу, на суботичко-хоргошкој пешчари и сматрао бих то време узалудним да нисам оставио траг иза себе”, рекао је на промоцији Миљковић, који је и велики мајстор суботичког винског реда.

Према речима Карла Славића, врсног агронома и виноградара, управо захваљујући Миљковићевим истраживањима и текстовима попуњене су све белине у историји виноградарства на овим просторима које, по археолошким налазима, постоји од 11. и 12. века. О историји виноградарства Суботице и околине помно је говорио и Милан Вучковић, такође члан винског реда, који је у тој дугој историји истакао неколико датума, између осталог 1870. годину, када филоксера уништавала винограде у делу Европе, али не и овде јер песак не погодује развоју штеточине. Од тадашњих 1.600 хектара под виновом лозом, стигло се до максималних 6.340 хектара 1966. године. Од тада виноградарство је почело да се стрмоглављује да би почетком 21. века на северу Војводине било свега 200 хектара под виновом лозом.

„Као витезови вина, ви сте подигли виноградарство у региону, али и спашавали своју сорту – кевединку која је заједно с кадарком симбол вина с песка”, рекао је Петар Самарџија, такође један од рецензената књиге чији је уредник Бошко Крстић. Самарџија је истакао неколико заслуга суботичког реда као пионира у формирању винских редова у Србији: очували су кевединку која се по својим карактеристикама показала као одлична сорта за садашње промене климатских услова, радили на подизању квалитета вина и снажењу винарија, увели оцењивање вина и малих произвођача и то од еминентних стручњака. Данас у Србији делује 18 винских редова.

Почело се са 200 хектара, како се чуло на промоцији књиге, а још нема поузданих података о величини нових засада лозе. У градским службама се процењује да је тренутно под виновом лозом око 800 хектара у суботичко-хоргошкој пешчари.