(Ne)kultura sećanja

Kultura sećanja... da li je u pitanju samo kultura ili bi trebalo da bude nešto mnogo više? Šta za nas danas znači Krf, golgota naših predaka, sloboda izvojevana njihovom hrabrošću, rodoljubljem, njihovim životima? Šta znače Srpska kuća na Krfu, ostrvo Vido, Plava grobnica? Da li smo se potrudili da na pravi način obeležimo i dostojno odamo počast njihovim žrtvama? Donekle jesmo, ali... kao da smo negde izgubili entuzijazam da nam to i dalje bude jako važno. Prosudite sami.

Posetili smo nedavno Srpsku kuću, koja radi od devet do 14 časova, a nedeljom je zatvorena. Komentare naših turista ogorčenih zbog ovakvog radnog vremena bolje da preskočim.

Otišli smo i na ostrvo Vido i doživeli pravi šok – na pristaništu velika tabla na grčkom i engleskom jeziku s objašnjenjem o veličini ostrva i informacijom da se obala uglavnom koristi za kupanje. Malo dalje, kad se pođe prema mauzoleju, tabla na kojoj na grčkom, srpskom i engleskom piše: „Mauzolej srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata i Plava grobnica”. Na tabli su nacrtana tri znaka zabrane: za muziku, plivanje i kupaće kostime. Preko crteža za plivanje i kupaće kostime izbrisan je crveni krug i belim trakama naknadno prelepljene zabrane! Na samoj obali – tri velika restoranska suncobrana sa sedam ležaljki na kojima su se sunčali neki turisti. Da li ti ljudi uopšte znaju gde su došli ili ih je privuklo čisto more? Da li naši predstavnici koji su zaduženi za ove svetinje na Krfu ponekad obiđu ostrvo da vide šta se dešava? I na kraju, ono što nismo očekivali – mauzolej je bio zaključan.

Krf je uvek bio veoma naklonjen Srbiji, njegovi žitelji primili su hiljade bolesnih, gladnih, nepoznatih ljudi na svoju neveliku teritoriju i pomogli im da prežive, ozdrave i ponovo se vrate u svoju otadžbinu i donesu slobodu. Na Krfu su naše grobnice, naša znamenja o kojima mi treba da brinemo i edukujemo turiste o tome šta za nas znači to ostrvo. Trebalo bi malo više da se potrudimo, dugujemo to našim precima.

Jovanka Arsić Karišić,
Beograd