Gde je Mirjana Paunović?

Kako je „Politika” objavila 11. novembra, među štićenicima psihijatrijske ustanove u Štimlju nalazila se Mirjana Paunović iz okoline Knjaževca. Prema obaveštenju koje je od kolega sa Kosova dobio Centar za socijalni rad u Boru, Mirjana Paunović je umrla. Međutim, Centar nikada iz Štimlja nije dobio nijedan dokument o tome. Tragom sudbine Mirjane Paunović, kao i informacije da je iz ovog instituta nestalo 40 štićenika, za koje se sumnja da su žrtve nelegalne trgovine organima, reporter „Politike” posetio je Specijalni institut Štimlje za hendikepirane osobe.

Šta se, međutim, dogodilo sa Mirjanom Paunović nismo saznali. Direktor instituta Berat Žinipotoku i Habibe Kupina, socijalna radnica u ovoj ustanovi, ne samo da nisu potvrdili njenu smrt, već su izjavili da štićenica sa tim prezimenom nikada nije bila u Štimlju, pa čak ni u jednom domu za mentalno hendikepirane na Kosovu?!

Radnica Centra za socijalni rad u Boru Emilija Stanković ranije je izjavila da je Mirjana Paunović, zajedno sa Ljiljanom Salim Jovanović, drugom štićenicom tog centra, 12. januara 1996. godine prevezena na lečenje

u Štimlje, jer za njih nije bilo mesta u ustanovama u užem delu Srbije. Posredstvom Međunarodnog Crvenog krsta, Centar je 2003. godine dobio informaciju da je Ljiljana Salim Jovanović umrla. I to desetak dana pošto je Centar podneo zahtev za njen premeštaj u Bor. O Mirjani Paunović se nije znalo ništa. Emilija Stanković je rekla da se Centar, na insistiranje rodbine Mirjane Paunović, ponovo obratio albanskim kolegama, koje nije imenovala, i da im je rečeno da je ona umrla.

„Insistirali smo od tamošnjih albanskih kolega da dobijemo dokument o tome, ali i pored obećanja nikada nismo dobili podatke. Ne znamo ni kada je umrla, ni kada je ni gde sahranjena”, rekla je Emilija Stojanović.

Nepoznata je ostala i sudbina 40 pacijenata koji se spominju u dokumentaciji Tužilaštva za ratne zločine dostavljenoj državnom tužilaštvu u Tirani. Mediji su početkom meseca objavili da je Tužilaštvo za ratne zločine istragom došlo i do podatka da je u martu 2001. četrdeset pacijenata iz psihijatrijske bolnice u Štimlju kombijem prebačeno preko graničnog prelaza Vrbnica, te da njihova sudbina nije razjašnjena.

Berat Žinipotoku, direktor Specijalnog instituta Štimlje za hendikepirane osobe, negirao je da je iz ovog instituta prethodnih godina nestalo 40 štićenika.

– Pogledajte spiskove, mi tačno znamo ko nam je ovde i od kada je ovde, rekao je Žinipotoku.

Habibe Kupina, socijalna radnica u ovoj ustanovi, rekla je da je u ovaj institut svojevremeno dolazila komisija koju su činili ljudi iz Unmika i iz srpskih državnih institucija.

– Nikakav spisak nisu tražili, niti su imali ikakav prigovor. Zgranuti smo onim što čujemo od vas – rekla je Habibe Kupina.

Sagovornici „Politike” navode da se u ovoj instituciji danas nalazi 61 štićenik, da je „skoro podjednak broj” Albanaca i Srba, da još ima Roma, Muslimana i Mađara.