Где је Мирјана Пауновић?

Како је „Политика” објавила 11. новембра, међу штићеницима психијатријске установе у Штимљу налазила се Мирјана Пауновић из околине Књажевца. Према обавештењу које је од колега са Косова добио Центар за социјални рад у Бору, Мирјана Пауновић је умрла. Међутим, Центар никада из Штимља није добио ниједан документ о томе. Трагом судбине Мирјане Пауновић, као и информације да је из овог института нестало 40 штићеника, за које се сумња да су жртве нелегалне трговине органима, репортер „Политике” посетио је Специјални институт Штимље за хендикепиране особе.

Шта се, међутим, догодило са Мирјаном Пауновић нисмо сазнали. Директор института Берат Жинипотоку и Хабибе Купина, социјална радница у овој установи, не само да нису потврдили њену смрт, већ су изјавили да штићеница са тим презименом никада није била у Штимљу, па чак ни у једном дому за ментално хендикепиране на Косову?!

Радница Центра за социјални рад у Бору Емилија Станковић раније је изјавила да је Мирјана Пауновић, заједно са Љиљаном Салим Јовановић, другом штићеницом тог центра, 12. јануара 1996. године превезена на лечење

у Штимље, јер за њих није било места у установама у ужем делу Србије. Посредством Међународног Црвеног крста, Центар је 2003. године добио информацију да је Љиљана Салим Јовановић умрла. И то десетак дана пошто је Центар поднео захтев за њен премештај у Бор. О Мирјани Пауновић се није знало ништа. Емилија Станковић је рекла да се Центар, на инсистирање родбине Мирјане Пауновић, поново обратио албанским колегама, које није именовала, и да им је речено да је она умрла.

„Инсистирали смо од тамошњих албанских колега да добијемо документ о томе, али и поред обећања никада нисмо добили податке. Не знамо ни када је умрла, ни када је ни где сахрањена”, рекла је Емилија Стојановић.

Непозната је остала и судбина 40 пацијената који се спомињу у документацији Тужилаштва за ратне злочине достављеној државном тужилаштву у Тирани. Медији су почетком месеца објавили да је Тужилаштво за ратне злочине истрагом дошло и до податка да је у марту 2001. четрдесет пацијената из психијатријске болнице у Штимљу комбијем пребачено преко граничног прелаза Врбница, те да њихова судбина није разјашњена.

Берат Жинипотоку, директор Специјалног института Штимље за хендикепиране особе, негирао је да је из овог института претходних година нестало 40 штићеника.

– Погледајте спискове, ми тачно знамо ко нам је овде и од када је овде, рекао је Жинипотоку.

Хабибе Купина, социјална радница у овој установи, рекла је да је у овај институт својевремено долазила комисија коју су чинили људи из Унмика и из српских државних институција.

– Никакав списак нису тражили, нити су имали икакав приговор. Згранути смо оним што чујемо од вас – рекла је Хабибе Купина.

Саговорници „Политике” наводе да се у овој институцији данас налази 61 штићеник, да је „скоро подједнак број” Албанаца и Срба, да још има Рома, Муслимана и Мађара.