Savić: Država je bolećiva prema poslodavcima

Iako će 2025. godine minimalac biti veći za 13,7 odsto i u proseku će se kretati oko 53.590 dinara neto ili 457 evra, Srbija ipak i dalje kaska za mnogim zemljama u regionu i Evropi po iznosu zakonom garantovane najniže plate. U bruto iznosu minimalac sada vredi 64.473,61 dinara ili oko 550 evra, koliko se u proseku svakog meseca uplaćuje na račun radnika, za razliku od, recimo, Crne Gore u kojoj je minimalna zarada u toku prošle godine bila 532,5 evra bruto, dok je u Srbiji minimalac vredeo oko 460 evra bruto. Sada se situacija promenila pa je Srbija bolja od Crne Gore, jer je naš iznos bruto minimalca za oko 12 evra viši.

Prema ovogodišnjim podacima, osim Srbije, najniže minimalne zarade u Evropi imaju Albanija 398,7 evra, Severna Makedonija 360 evra, Crna Gora 532 evra i Bugarska 477 evra. Naša zemlja je na petom mestu. U sredini su države poput Poljske – 977,5 evra, Portugalije – 956,7 evra, Litvanije – 924 evra, Grčke – 910 evra. Nekadašnja članica SFRJ Hrvatska danas ima minimalac od 840 evra, dok je u Sloveniji ta najniža plata 1.253,9 evra. U vrhu liste je, bez konkurencije, Luksemburg u kojem minimalna plata iznosi 2.570,9 evra, što je više od šest srpskih minimalaca. Visoke iznose minimalca imaju, recimo, i Nemačka – 2.054 evra i Irska 2.146,3 evra.

Predstavnici sindikata smatraju da bi Srbija mogla da podnese povećanje minimalca do nivoa dovoljnog za pristojan život, kada bi se dobit bogatih bolje preraspoređivala, u korist zarada. Ipak, na pitanje zbog čega Srbija ima niži minimalac u odnosu na neke zemlje iz regiona iako je činjenično ekonomski snažnija, prof. Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, odgovara da je to zato što se država opredelila da ipak privlači strane kompanije sa niskom cenom rada.

– Treba poći od činjenice da je Srbija u periodu tranzicije dosta pretrpela, i otad vuče repove prošlosti jer je ekonomski bila u velikim problemima. Startna osnova na putu razvoja je bila značajno niža nego kod zemalja u okruženju, pa zato i danas kaskamo za nekima. Verovatno smo procentualno više povećali minimalac nego drugi, ali smo startovali od vrlo niske zarade. To se s vremenom popravljalo, ali su zemlje oko nas u međuvremenu ušle u EU, i samim tim došle u bolju poziciju od nas – objašnjava prof. Savić.

S druge strane, podseća on, i privatni sektor u Srbiji je prilično jak.

– Pored dobre infrastrukture, subvencija, podrške države u smislu kvalifikovane radne snage i jeftinih energenata, jedan od važnijih faktora privlačenja stranih kompanija je i niska cena rada. Često se sve prelama preko pleća radnika, a i država je prilično bolećiva prema poslodavcima. Državi su oni jako bitni, ali mogu li ti poslodavci bez radnika? Ne, naravno – dodaje on i ističe da bi minimalac u Srbiji bio još niži da država ne preuzima na sebe poprilično veliki deo tereta.

– Novi neoporezivi iznos zarade iznosiće u 2025. godini 28.423 dinara, umesto sadašnjih 25.000 dinara. To je ogroman ustupak za poslodavce – podseća prof. Savić.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, ističe da većina zemalja u EU ima veći minimalac od Srbije, jer je u tim zemljama minimalna zarada u potpunosti oslobođena od poreza i doprinosa.

– Nema neoporezivog dela zarade, kao kod nas, i zato je minimalna zarada uvek viša, pa sav taj novac ide zaposlenom. Uz to, minimalac je kategorija zarade koja se isplaćuje kada se poslodavac nađe u finansijskim nedaćama da bi se zaposlenima obezbedio minimum zarade. To bi trebalo da bude privremena kategorija, što i jeste slučaj u većini evropskih zemalja, gde radnike možete da držite na minimalcu od 12 do 18 meseci maksimalno. Kod nas to nije slučaj. Pošto se ta pravila poštuju u EU, tamošnje države dozvolile su da se ne plaćaju na minimalnu zaradu porezi i doprinosi. Uz to, za države je i bolje da takve firme rade nego da odu u stečaj, kaže on.