Савић: Држава је болећива према послодавцима

Иако ће 2025. године минималац бити већи за 13,7 одсто и у просеку ће се кретати око 53.590 динара нето или 457 евра, Србија ипак и даље каска за многим земљама у региону и Европи по износу законом гарантоване најниже плате. У бруто износу минималац сада вреди 64.473,61 динара или око 550 евра, колико се у просеку сваког месеца уплаћује на рачун радника, за разлику од, рецимо, Црне Горе у којој је минимална зарада у току прошле године била 532,5 евра бруто, док је у Србији минималац вредео око 460 евра бруто. Сада се ситуација променила па је Србија боља од Црне Горе, јер је наш износ бруто минималца за око 12 евра виши.

Према овогодишњим подацима, осим Србије, најниже минималне зараде у Европи имају Албанија 398,7 евра, Северна Македонија 360 евра, Црна Гора 532 евра и Бугарска 477 евра. Наша земља је на петом месту. У средини су државе попут Пољске – 977,5 евра, Португалије – 956,7 евра, Литваније – 924 евра, Грчке – 910 евра. Некадашња чланица СФРЈ Хрватска данас има минималац од 840 евра, док је у Словенији та најнижа плата 1.253,9 евра. У врху листе је, без конкуренције, Луксембург у којем минимална плата износи 2.570,9 евра, што је више од шест српских минималаца. Високе износе минималца имају, рецимо, и Немачка – 2.054 евра и Ирска 2.146,3 евра.

Представници синдиката сматрају да би Србија могла да поднесе повећање минималца до нивоа довољног за пристојан живот, када би се добит богатих боље прераспоређивала, у корист зарада. Ипак, на питање због чега Србија има нижи минималац у односу на неке земље из региона иако је чињенично економски снажнија, проф. Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, одговара да је то зато што се држава определила да ипак привлачи стране компаније са ниском ценом рада.

– Треба поћи од чињенице да је Србија у периоду транзиције доста претрпела, и отад вуче репове прошлости јер је економски била у великим проблемима. Стартна основа на путу развоја је била значајно нижа него код земаља у окружењу, па зато и данас каскамо за некима. Вероватно смо процентуално више повећали минималац него други, али смо стартовали од врло ниске зараде. То се с временом поправљало, али су земље око нас у међувремену ушле у ЕУ, и самим тим дошле у бољу позицију од нас – објашњава проф. Савић.

С друге стране, подсећа он, и приватни сектор у Србији је прилично јак.

– Поред добре инфраструктуре, субвенција, подршке државе у смислу квалификоване радне снаге и јефтиних енергената, један од важнијих фактора привлачења страних компанија је и ниска цена рада. Често се све прелама преко плећа радника, а и држава је прилично болећива према послодавцима. Држави су они јако битни, али могу ли ти послодавци без радника? Не, наравно – додаје он и истиче да би минималац у Србији био још нижи да држава не преузима на себе поприлично велики део терета.

– Нови неопорезиви износ зараде износиће у 2025. години 28.423 динара, уместо садашњих 25.000 динара. То је огроман уступак за послодавце – подсећа проф. Савић.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, истиче да већина земаља у ЕУ има већи минималац од Србије, јер је у тим земљама минимална зарада у потпуности ослобођена од пореза и доприноса.

– Нема неопорезивог дела зараде, као код нас, и зато је минимална зарада увек виша, па сав тај новац иде запосленом. Уз то, минималац је категорија зараде која се исплаћује када се послодавац нађе у финансијским недаћама да би се запосленима обезбедио минимум зараде. То би требало да буде привремена категорија, што и јесте случај у већини европских земаља, где раднике можете да држите на минималцу од 12 до 18 месеци максимално. Код нас то није случај. Пошто се та правила поштују у ЕУ, тамошње државе дозволиле су да се не плаћају на минималну зараду порези и доприноси. Уз то, за државе је и боље да такве фирме раде него да оду у стечај, каже он.