„Tišma paviljon” – muzej na otvorenom u Distriktu

Novi Sad – „Kaleidoskop kulture” u Novom Sadu ulazi u svoju drugu nedelju, posvećenu književnosti, kada će se Distrikt pretvoriti, kako najavljuje Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, u veliki muzej na otvorenom u čast Aleksandru Tišmi.

Kreativni distrikt je prostorna celina napuštene fabrike na Bulevaru despota Stefana kod Limanskog parka, prenamenjena u prostore za kulturu, sa objektima čiji današnji nazivi takođe podsećaju na to da je ovo nekada bila industrijska delatnost.

U njemu će se „Tišma paviljon”, za koga Fondacija navodi da je jedinstveni novomedijski događaj, održati 13. i 14. septembra. Pred posetiocima biće izložbe, predstave, razgovorima sa nagrađivanim piscima, razmena knjiga i drugi programi.

Oba dana od 19 časova biće otvorena interaktivna izložba „Upotreba čoveka” (objekat „Proizvodnja” u Distriktu). Simbolički će prikazati, kako se navodi, univerzalno iskustvo rata kroz tri celine, vodeći nas od predratnog, relativno mirnog perioda, u atmosferu logora i destrukcije, do posleratnog doba, kroz transformaciju kolektivnog i individualnog doživljaja i iskustva.

Na impozantno stvaralaštvo ovog autora osvrće se i faktografska izložba „Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma” (objekat „Menza”).

U petak, 13. septembra, stiže predstava „Upotreba čoveka” Aleksandra Tišme u dramatizaciji Fedora Šilija i Borisa Liješevića. U predstavi će nastupiti nekoliko glumaca koji će, kako se navodi, lako i naočigled prelaziti iz lika u lik i ne skrivajući proces stvaranja situacija, kako bi ovu ogromnu epsku priču o ratu i čoveku učinili scenski jednostavnom i značenjski i narativno sagledivom.

U subotu, 14. septembra, od 21 čas biće prikazana plesna predstava „Kora”, inspirisana romanom „Vere i zavere” Aleksandra Tišme, izvešće je plesači KUD-a „Vuk Karadžić” iz Temerina. Uz elemente savremenog i tradicionalnog plesa, ova predstava priča priču iz prošlosti Novog Sada, govoreći o ljudima čiji je život i identitet promenjen ratnim dešavanjima, ali i istražuje večitu dilemu: šta to u čoveku prevagne da iz njega proklija zlo, a moglo je biti dobro”.

Gostujući pisci biće istaknuta spisateljica Rumena Bužarovska (13. septembra) i dobitnik NIN-ove nagrade Stevo Grabovac (14. septembra). Najavljeno je da će oni govoriti o jednom od najvećih srpskih književnika Aleksandru Tišmi (objekat „Biro”, 20 sati).

Književni program „Zajedno sami” (objekat „Skladište”) donosi „Radionicu kreativnog pisanja kratke priče” koju će voditi Dubravka Rebić i Aleksandar Tanurdžić (13. septembra, 18 sati). Za učešće je neophodna prijava. Sutradan u isto vreme sledi razgovor sa autorima o romanima „Lakrimarijum”, „Noć pre pada u reku”, „Buntovnica u senci” i „Rodna gruda”, a istraživaće se motiv identiteta i pripadnosti u ovim delima.

Umetnička postavka „Sećanja sa tavana” (objekat „Radionica”, 19 sati) upotrebom različitih oblika arhive (kasete, pisma, fotografije…) istražuje tehnike stvaranja identiteta osobe.

Posetioce očekuju i scenski programi koji će oživeti Tišmino delo, kao što su umetničke instalacije „Knjige o Blamu”, „Bez krika”, „Najgore noći”, „Nasilja”, „Kapoa, „Upotrebe čoveka”, „Koje volimo”, „Za crnom devojkom”, „Ibkine Kuće”, „Vera i zavera”, „Dnevnika”, „Povrataka miru”, „Oko svoje ose”, „Škole bezbožništva”, „Sećaj se večkrat na Vali” i drame „Cena laži”.

Razmena knjiga je ispred objekta SPENS-a u Distriktu od 19 sati. Ideja razmene je da knjige koje nekome nisu potrebne u toku događaja pronađu svog čitaoca. Ulaz na sve programe je slobodan.

Manifestacija „Kaleidoskop kulture” prepliće pet vrsta umetnosti tokom pet nedelja. Nakon primenjene umetnosti i književnosti, predstoje programi izvođačke umetnosti (20. i 21. septembar), arhitekture (27. i 28) i vizuelne umetnosti (4 i 5. oktobar).

Haljine Mire Brtke u svetu Surovog

Posetioci su u prvoj nedelji „Kaleidoskopa” mogli da vide, između ostalog, modni spektakl „Svet Surovog: Mira Brtka”, autora Pavela Surovog iz Kisača, modnog fotografa i grafičkog dizajnera. Kroz modnu reviju i fotografije velikog formata, „svet Surovog” fokusiran je na etno-kreacije Mire Brtke, svestrane umetnice poreklom iz Stare Pazove, na njene poznate haljine koje interpretira iz svog estetskog i filozofskog ugla, dodajući modelima ukrase za glavu, kapice, vunene i čipkane čarape, cipele i nakit, što ih nose slovačke devojke i žene iz njegovog okruženja, ali su tu i rekviziti, poput mačeva i trozubaca, iz magičnog sveta umetnika.