Studija: Evropljani su koristili kokain mnogo ranije nego što se mislilo

RIM – U ljudskim ostacima zakopanim u italijanskoj kripti, istraživači su pronašli dokaze o upotrebi kokaina u 17. veku, što je mnogo ranije nego što se do sada verovalo.

Spuštajući se po prvi put u veliku, zasvođenu kriptu vekovima stare bolnice u Milanu 2019. godine, Gaja Đordano, studentkinja na poslednjoj godini fakulteta Univerziteta u Milanu, bila je oduševljena otkrićem, preneo je Njujork tajms.

Tokom 17. veka kripta je u suštini služila kao podzemno grnčarsko polje za hiljade siromašnih građana Milana koji su tražili pomoć u bolnici Ka Granda.

Iz tog drevnog groblja, Đordano je otkrila iznenađujuće stvari.        

Nakon analize lobanja i moždanog tkiva devet ljudi koji su tamo sahranjeni sredinom 17. veka, Đordano i njeni saradnici su otkrili da su dvoje najverovatnije koristili kokain. Nalazi, koji će biti objavljeni u oktobarskom izdanju lista Džornal of arheolodžikal sajens, nude najranije dokaze o upotrebi kokaina u predmodernoj Evropi - nekih 200 godina pre nego što je nemački hemičar izolovao drogu iz biljke koke.

Nalazi sugerišu da su žitelji Milana imali pristup istim listovima koke koje su drevne južnoameričke civilizacije dugo koristile kao lek za ublažavanje bolova, pojačavač energije i suzbijanje apetita.

"Imamo dokaze da su listovi koke korišćeni pre više hiljada godina“, rekla je Kristin Vanpul, antropolog sa Univerziteta u Misuriju.

Niko ne zna tačno kako i kada je koka stigla do Evropljana. Ali Vanpul veruje da su španske kolonizatore u Južnoj Americi možda privukla analgetička svojstva kokaina.

Bendžamin Brin, istoričar sa Univerziteta u Kaliforniji, složio se da se koka verovatno plasirala Evropljanima kao novi medicinski proizvod."Verujem da su listovi koke prešli Atlantik u Evropu kao kuriozitet", rekao je Brin.

Možda je apotekar ili lekar poslao listove u Stari svet, dodao je on. A Milano, kao epicentar trgovine, možda je dobio koku ranije nego drugi evropski gradovi.

Kripta Ka Granda obuhvata oko 2,9 miliona kostiju raspoređenih u 14 odaja obloženih ciglama. Đordano je rekla da su "etička, tehnička i vremenska ograničenja" ograničila ostatke koje ona i njen tim mogu da proučavaju. Ostaci dvoje ljudi pokazali su dokaze o konzumaciji kokaina.

Uzorci su pretvoreni u prah, koji je analiziran spektrometrom na jedinjenja koja su sadržavala. Metoda je "veoma osetljiva i tačna", rekla je Barbara Huber, arheohemičar sa Geoantropološkog instituta Maks Plank u Nemačkoj.

Jedan od njih je bio muškarac između 30 i 45 godina koji je bolovao od sifilisa. Pokazalo se da je nemoguće utvrditi starost, pol i bolest druge osobe, rekli su istraživači.

Niti su mogli da kažu zašto su njih dvoje žvakali listove koke.

"Mogli su da konzumiraju biljku kao lek u bolnici za ublažavanje bolova ili za lečenje nekih simptoma ili bolesti", napisali su Đordano i njene kolege u studiji.  Ali mogli su ga isto tako lako uzeti rekreativno, naveli su oni, prenosi Tanjug.