Posrnuli vazdušni šerifi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – „Oko mene su bili sve neki čudni tipovi, stalno su se domunđavali kao da kuju pakleni plan, pa sam pomislio da je sreća što sada putnički avioni imaju oružanu pratnju”, priča poznanik koji je nedavno ovamo doleteo preko Atlantika. I mnogi drugi putnici priznaju da im „vazdušni šerifi” ublažavaju strah od letenja.

Čak 68 odsto ispitanika neprofitne organizacije istraživačkog novinarstva „Pro publika”izjavilo je da se oseća sigurnije kad znaju da je s njima u avionu i naoružani bezbednjak. Doživljavaju ga, reklo bi se, kao kolektivnog telohranitelja ili posrednog psihoterapeuta.

Delikatan posao

Potreba za uslugama takvih specijalaca naglo je porasla posle terorističkih atentata 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, u kojima je poginulo blizu 3.000 ljudi. Ta katastrofa je bila povod za tri najveća rata današnjice (Irak, Avganistan i „globalni front protiv terorizma”), a da se ona ne bi ponovila ovde je kao vanredna mera nacionalne samozaštite – razgranata Služba vazduhoplovnih šerifa.

Moglo bi se reći da je ovaj delikatni posao doživeo procvat kao retko koji na početku ovog veka, uzdrmanih ekonomija i perspektiva. Do pre sedam leta obavljala su ga u Americi samo 33 agenta službe čiji je godišnji budžet bio 4,4 miliona dolara, da bi se od tada te brojke umnogostručile. Računa se (tačan broj je službena tajna) da je sada „vazdušnih šerifa” oko 4.000 u organizaciji čiji je 12-mesečni fond 786 miliona dolara.

Smatraju se elitnim bezbednjacima – plaćenim od 37.000 do 87.000 dolara godišnje – sposobnim da blagovremeno prepoznaju opasnost i spremnim da „deluju u sekundi” na „frontu” gde svaka greška može da izazove masovnu tragediju. Pripisuje im se deo zasluga za to što se nisu ponovili udari poput onih koji su srušili kule bliznakinje na Menhetnu…

Ali, „Pro publika” (PP) upravo je ekskluzivno otkrila da su i „vazdušni šerifi” – od čije efikasnosti zavisi, bar donekle, i globalna stabilnost –malo posrnuli, da mestimično opasno zastranjuju, a u pojedinim slučajevima deluju i kao kriminalci. Oko 40 ih je, u poslednjih sedam godina, optuženo ili osuđeno za krivična dela, a stotine ih je odgovaralo i za nedostojno ponašanje.

Ubeležena su im svakojaka nepočinstva. PP navodi: pomoć u trgovini ljudima i drogom, pokušaj švercovanja eksploziva u Avganistan, primanje mita, finansijske prevare, spavanje na dužnosti, zaboravljanje revolvera u toaletu gde ga je pronašao jedan dečak, akte nasilja i u porodici, vožnju automobila pod dejstvom alkohola, gubljenje putnih dokumenata američkih diplomata…

U internom dokumentu, do koga je došao PP prošlog aprila direktorka u službi Dejna Braun je upozorila da ponašanje pojedinih njenih pripadnika preti da stvori i – „diplomatske probleme”. Njihovi postupci, precizirala je, mogu da nanesu „značajnu štetu” međunarodnom ugledu i službi i američkoj vlasti.

Administraciji Džordža Buša je, doduše, već uveliko smanjen i unutrašnji i spoljni prestiž, ali su šerifi i dalje visoko kotirani, kao autoritativni, diskretni, faktor bezbednosti, pa su utoliko više onespokojavajući njihovi upravo obelodanjeni delikti i nemari. Ako su oni toliko grešni, šta tek treba očekivati od ostalih, manje isproveravanih, čuvara reda – pitaju se građani.

Ali, nije izvesno da su baš isproveravani kako treba. Šef šerifskoj službi nadređene Uprave za saobraćajnu bezbednost (TSA), koju je Buš osnovao 19. novembra 2001, Edmund Holi je u kongresnom preslišavanju potvrdio da je (bar) 37 osoba primljeno u Službu „vazduhoplovnih šerifa” iako su imali „prestupnički dosije”.

Ministarstvo domovinske bezbednosti (takođe osnovano posle terorističkih atentata otetim putničkim avionima) još pre četiri godine je konstatovalo propuste u proveri kandidata za oružanu pratnju putničkih letova. Od 504 tada preporučenih, gotovo svaki treći je, navodi se, imao „potencijalno diskvalifikujuće kvalifikacije” – da je bio hapšen ili podvrgnut disciplinskim merama, da je bankrotirao… Mnogi su dobili, dodato je, pristup poverljivim informacijama „iako su ispoljili problematično rasuđivanje, neodgovorno i emotivno nestabilno ponašanje”.

Konkurs, selekcija…

Nevolje su se, međutim, nastavile. Na primer, posle samo godinu dana staža u maloj policijskoj stanici Alabame gde je, zbog „iracionalnog ponašanja”, Brajan Felps dobio posao „vazduhoplovnog šerifa”. Ubrzo je uhapšen pod optužbom da je naručio ubistvo supruge, zbog čega je osuđen na 25-godišnju robiju. A šta je u međuvremenu mogao da uradi…

To su samo retki izuzeci, kaže šef Službe vazduhoplovnih šerifa Robert Braj. Kad se ustanovi prekršaj, delujemo brzo, nadovezuju se njegovi saradnici, uz tvrdnju da su u poslednje dve godine dali 101 otkaz i prihvatili 32 ostavke.

A na početku je sve delovalo kao podesna kombinacija – patriotizma i zakona tržišta. Ubrzo posle terorističkih udara, na konkurs za „vazduhoplovne šerife” se prijavilo 200.000 kandidata. Primljen je samo jedan od 40, što je stopa viša nego za prijem na slavni (i skupi) Univerzitet Harvard.

Ali, kako to i drugde biva, selekcija ne mora da bude odgovarajuća. Pogotovu kad vlast, zbog hitnih potreba za stabilizaciju poretka, prenebregne – nestabilnost ličnosti koje treba da doprinesu tom procesu.