Посрнули ваздушни шерифи

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – „Око мене су били све неки чудни типови, стално су се домунђавали као да кују паклени план, па сам помислио да је срећа што сада путнички авиони имају оружану пратњу”, прича познаник који је недавно овамо долетео преко Атлантика. И многи други путници признају да им „ваздушни шерифи” ублажавају страх од летења.

Чак 68 одсто испитаника непрофитне организације истраживачког новинарства „Про публика”изјавило је да се осећа сигурније кад знају да је с њима у авиону и наоружани безбедњак. Доживљавају га, рекло би се, као колективног телохранитеља или посредног психотерапеута.

Деликатан посао

Потреба за услугама таквих специјалаца нагло је порасла после терористичких атентата 11. септембра 2001. отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, у којима је погинуло близу 3.000 људи. Та катастрофа је била повод за три највећа рата данашњице (Ирак, Авганистан и „глобални фронт против тероризма”), а да се она не би поновила овде је као ванредна мера националне самозаштите – разграната Служба ваздухопловних шерифа.

Могло би се рећи да је овај деликатни посао доживео процват као ретко који на почетку овог века, уздрманих економија и перспектива. До пре седам лета обављала су га у Америци само 33 агента службе чији је годишњи буџет био 4,4 милиона долара, да би се од тада те бројке умногостручиле. Рачуна се (тачан број је службена тајна) да је сада „ваздушних шерифа” око 4.000 у организацији чији је 12-месечни фонд 786 милиона долара.

Сматрају се елитним безбедњацима – плаћеним од 37.000 до 87.000 долара годишње – способним да благовремено препознају опасност и спремним да „делују у секунди” на „фронту” где свака грешка може да изазове масовну трагедију. Приписује им се део заслуга за то што се нису поновили удари попут оних који су срушили куле близнакиње на Менхетну…

Али, „Про публика” (ПП) управо је ексклузивно открила да су и „ваздушни шерифи” – од чије ефикасности зависи, бар донекле, и глобална стабилност –мало посрнули, да местимично опасно застрањују, а у појединим случајевима делују и као криминалци. Око 40 их је, у последњих седам година, оптужено или осуђено за кривична дела, а стотине их је одговарало и за недостојно понашање.

Убележена су им свакојака непочинства. ПП наводи: помоћ у трговини људима и дрогом, покушај шверцовања експлозива у Авганистан, примање мита, финансијске преваре, спавање на дужности, заборављање револвера у тоалету где га је пронашао један дечак, акте насиља и у породици, вожњу аутомобила под дејством алкохола, губљење путних докумената америчких дипломата…

У интерном документу, до кога је дошао ПП прошлог априла директорка у служби Дејна Браун је упозорила да понашање појединих њених припадника прети да створи и – „дипломатске проблеме”. Њихови поступци, прецизирала је, могу да нанесу „значајну штету” међународном угледу и служби и америчкој власти.

Администрацији Џорџа Буша је, додуше, већ увелико смањен и унутрашњи и спољни престиж, али су шерифи и даље високо котирани, као ауторитативни, дискретни, фактор безбедности, па су утолико више онеспокојавајући њихови управо обелодањени деликти и немари. Ако су они толико грешни, шта тек треба очекивати од осталих, мање испровераваних, чувара реда – питају се грађани.

Али, није извесно да су баш испроверавани како треба. Шеф шерифској служби надређене Управе за саобраћајну безбедност (ТСА), коју је Буш основао 19. новембра 2001, Едмунд Холи је у конгресном преслишавању потврдио да је (бар) 37 особа примљено у Службу „ваздухопловних шерифа” иако су имали „преступнички досије”.

Министарство домовинске безбедности (такође основано после терористичких атентата отетим путничким авионима) још пре четири године је констатовало пропусте у провери кандидата за оружану пратњу путничких летова. Од 504 тада препоручених, готово сваки трећи је, наводи се, имао „потенцијално дисквалификујуће квалификације” – да је био хапшен или подвргнут дисциплинским мерама, да је банкротирао… Многи су добили, додато је, приступ поверљивим информацијама „иако су испољили проблематично расуђивање, неодговорно и емотивно нестабилно понашање”.

Конкурс, селекција…

Невоље су се, међутим, наставиле. На пример, после само годину дана стажа у малој полицијској станици Алабаме где је, због „ирационалног понашања”, Брајан Фелпс добио посао „ваздухопловног шерифа”. Убрзо је ухапшен под оптужбом да је наручио убиство супруге, због чега је осуђен на 25-годишњу робију. А шта је у међувремену могао да уради…

То су само ретки изузеци, каже шеф Службе ваздухопловних шерифа Роберт Брај. Кад се установи прекршај, делујемо брзо, надовезују се његови сарадници, уз тврдњу да су у последње две године дали 101 отказ и прихватили 32 оставке.

А на почетку је све деловало као подесна комбинација – патриотизма и закона тржишта. Убрзо после терористичких удара, на конкурс за „ваздухопловне шерифе” се пријавило 200.000 кандидата. Примљен је само један од 40, што је стопа виша него за пријем на славни (и скупи) Универзитет Харвард.

Али, како то и другде бива, селекција не мора да буде одговарајућа. Поготову кад власт, због хитних потреба за стабилизацију поретка, пренебрегне – нестабилност личности које треба да допринесу том процесу.