Šetnja sećanja u čast Diane Budisavljević

U čast Diane Budisavljević, heroine koja je u Drugom svetskom ratu iz ustaških logora smrti spasila više od 10.000 srpskih mališana, Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI) danas organizuje četvrtu „Šetnju sećanja” od naše crkve do njenog groba na Zapadnom groblju. Ove godine šetnji će prisustvovati i njen praunuk Leonardo Rašica, koji je došao iz Brazila. Leonardo je unuk njene ćerke Jelke, koja se posle udaje odselila za Brazil i rodila sina Orsana. Leonardo je prošlog meseca posetio Srbiju, gde je bio u kontaktu sa preživelim logorašima, spasenom decom, institucijama… a obišao je i Jasenovac i posetio njegovo preosveštenstvo episkopa pakračkog i slavonskog Jovana.

Članovi Srpske pravoslavne omladine Inzbruka i naši ljudi koji žive u Austriji od 2021. godine šetnjom se sećaju žene koja je, uprkos svim pretnjama ustaške i nacističke vlasti, spasavala decu sigurne smrti. Ranije su šetnje organizovane 20. avgusta, na dan njenog upokojenja, ali se ove godine organizuje u nedelju kako bi joj prisustvovao i praunuk. Diana Budisavljević rođena je 1891. godine kao Frida Olga Diana Obekser u Inzbruku i bila je ćerka tirolskog trgovca Maksa Obeksera i Ane Roze. Završila je osnovnu i srednju školu za medicinske sestre u Inzbruku, gde je upoznala lekara Julija Budisavljevića, Srbina poreklom iz Hrvatske i udala za njega. U Zagreb su se preselili 1919. godine. Nakon početka rata 1941. godine na prostoru Kraljevine Jugoslavije i formiranja Nezavisne države Hrvatske, ustaše su započele genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Kada je Diana saznala da deca masovno stradaju u koncentracionim logorima, uprkos svim opasnostima organizovala je između 1941. i 1945. privatnu akciju spasavanja.

Uz pomoć transportnih lista i drugih beleški uspela je da sa svojim saradnicima napravi kartoteku, koja je na kraju rata sadržala podatke više od 10.000 dece. Po završetku rata, kada je trebalo da preda decu svojim preživelim porodicama, njena akcija je doživela najveći udarac jer su joj komunisti oduzeli kartoteku sa svim podacima. Preselila se potom u Austriju, gde je umrla 20. avgusta 1978. Srpska pravoslavna crkva posthumno je odlikovala Ordenom carice Milice, a Republika Srbija zlatnom medaljom za hrabrost.