Svake godine 90 mladih digne ruku na sebe

Samoubistvo je među vodećim uzrocima smrti u adolescenciji, a surova statistika burnog mladalačkog doba svedoči da oko 90 mladih osoba godišnje u Srbiji digne ruku na sebe. Tokom prethodne godine 668 osoba oduzelo je sebi život, a oko 8.000 njih potražilo je pomoć stručnjaka Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce”, među kojima se nalazi 1.600 mladih uzrasta od 15 do 24 godine i oko 1.600 mladih uzrasta od 24 do 34 godine.

Iako je iz perspektive odraslih mladost najbezbrižnije životno doba, adolescenti su često veoma impulsivni, fatalistički shvataju neuspehe i ne razumeju da će vreme doneti razrešenje mnogih „nerešivih” problema. Samoubistva mladih osoba ruše mitove da su oni puni života, radosti i vere u sebe i da ih optimizam kao psihološki skafander štiti od svih životnih problema i razočaranja. Osim toga, za veliki broj mladih suicid ne znači želju da umru, već potrebu da više ne žive kao do tada.

„Mladi najčešće traže pomoć preko ’četa’ i imejla i prilično jasno stavljaju do znanja zbog čega nas kontaktiraju. Za razliku od starijih, spremniji su da otvoreno govore o svojim suicidalnim mislima, a stigma prema traženju stručne pomoći u toj generaciji je mnogo manja. To je sa jedne strane dobro, jer su mladi spremni da pričaju o svojim problemima, ali se često dešava da pretražuju internet u želji da pronađu uzroke svojih tegoba, pa sami sebi postavljaju i ’dijagnozu’ i saopštavaju nam da su depresivni ili anksiozni. Ponekad su u pravu, a nekada tek u dubljem razgovoru sa njima dođemo do prave definicije njihovih problema”, priča Slavica Ranisavljev, psiholog u humanitarnom centru „Srce”.

Iskustvo stručnjaka koji pružaju pomoć u ovom centru jeste da im se mladi najčešće obraćaju zbog usamljenosti i nedostatka podrške u bliskom okruženju. Jedan deo njih ne snalazi se u školi, na poslu ili u emotivnim vezama, a druge muče identitetska pitanja koja su zaštitni znak generacije na „raskršću” detinjstva i mladosti. Kada ne mogu da izađu iz lavirinta dilema „ko sam” ili „šta želim od života” i kada se ove dileme ukrste sa ozbiljnijim životnim problemima, psihički problemi mogu da eskaliraju.

„Suicidalne misli ne nastaju preko noći, ali može da ih intenzivira snažan osećaj da nemaju kome da se obrate ili da su neprihvaćeni u svom okruženju. Dešava se da mladi imaju funkcionalnu porodicu i kvalitetne emotivne odnose sa roditeljima, ali da istovremeno imaju malo socijalnih interakcija i osećaj da su neuspešni u školi, fakultetu ili na poslu. To znatno urušava dobru sliku o sebi i mladu osobu može odvesti opasnim misaonim stranputicama u uverenja da im nikada neće biti bolje, pa neki od njih počnu da razmišljaju o samoubistvu kao ’rešenju’ svojih životnih problema”, objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje kako prepoznati da se u glavi mlade osobe vrzmaju suicidalne misli, Slavica Ranisavljev objašnjava da neke fizičke promene mogu predstavljati alarm za okolinu, kao što su nagli gubitak ili dobitak kilograma, poremećeni ciklus spavanja ili zamena dana za noć, kao i subjektivni doživljaj roditelja da više ne mogu da prepoznaju svoje dete. Suicidalne želje i misli mogu biti „maskirane” i određenim rizičnim ponašanjima, kao što su alkoholizam, narkomanija, brza vožnja i samopovređivanje, a osobe koje razmišljaju o samoubistvu kao o kraju svih životnih muka često se usamljuju, bitno menjaju ponašanje i životne navike, pesimistički su nastrojeni i naglas izgovaraju rečenice o besmislu života.

„Ako roditelji primete da je ponašanje mlade osobe izmenjeno u dužem vremenskom periodu, treba da je pitaju ’Šta mi možemo da uradimo kako bismo pomogli?’. Ljudi se plaše da otvoreno pitaju blisku osobu da li razmišlja o samoubistvu, jer misle da bi na ovaj način mogli da joj daju ideju o suicidu, što je pogrešna pretpostavka. To pitanje može biti veoma lekovito i pomoći osobi da ’otvori dušu’. Međutim, razumem da je veoma teško postaviti to pitanje svom detetu, jer morate pripremiti sebe za situaciju u kojoj ono potvrdno na njega odgovara i pronaći podršku za sebe kako biste pomogli detetu. Cela porodica mora da se osnaži kako bi pružila pomoć mladoj osobi koja se bori sa suicidalnim težnjama, a za to treba pomoć psihologa ili psihijatra”, zaključuje Slavica Ranisavljev i podseća da se pomoć stručnjaka Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce” može dobiti preko telefona 0800/300-303, svakog dana od 14 do 23 časa.