Do kraja godine novih 470 radnih mesta u gejmingu

Globalnu gejming industriju u toku prošle godine obeležila je nestabilnost, ali u Srbiji nije bilo većih gašenja projekata ili studija, pokazao je najnoviji godišnji izveštaj o stanju u domaćoj gejming industriji. Kako je obznanila Asocijacija industrije video-igara Srbije, gejming industrija u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra, što je za 117 odsto više nego godinu dana ranije, a prema najnovijim podacima članova asocijacije, do kraja ove godine biće zabeležen rekordan broj otvorenih radnih mesta u srpskoj gejming industriji.

Očekivanja su da će broj zaposlenih u ovoj godini porasti za više od 10 odsto i da će do kraja 2024. biti otvoreno najmanje 470 radnih mesta. Osim toga, čak 70 odsto zaposlenih u gejmingu oseća optimizam kad je budućnost industrije u pitanju, a video-igre proizvedene u Srbiji instalirane su više od 100 miliona puta, samo su neki od primera dobre prakse u ovoj grani industrije.

U ovoj asocijaciji procenjuju da u Srbiji sada radi 4.300 gejming profesionalaca. U beogradskom studiju za razvoj mobilnih igara „Plejstudios”, koji je član ove asocijacije, objašnjavaju da su u pitanju visoko kvalifikovani kadrovi specijalizovani za art i kreativnu direkciju, projektni menadžment, programiranje i različite administrativne pozicije.

– Prilikom potražnje za kadrovima najveći izazov je pronaći ljude koji imaju adekvatno obrazovanje za rad u gejming industriji, a nedostatak odgovarajućih profila je posebno očigledan kad su u pitanju uskospecijalizovane pozicije. Kod nas se formalno obrazovanje odvija u saradnji gejming studija i različitih fakulteta, a veliku ulogu u pronalaženju kadrova imaju i programi prekvalifikacija, samostalno učenje i spremnost zajednice da deli znanja i iskustva – navodi Svetlana Mikić iz „Plejstudiosa”.

Prema podacima asocijacije, kada je reč o kadru, 28 odsto zaposlenih u gejmingu su žene, a na čelu čak polovine svih timova su isto dame. Više od polovine, odnosno 57 procenata firmi razvija originalni IP. Postoji oko 150 kompanija, studija i timova. Glavni razvojni centri su Beograd, Novi Sad i Niš. Tri oblasti koje su u vrhu po broju zaposlenih su programiranje, umetnička zanimanja i kontrola kvaliteta, nabrajaju u asocijaciji i dodaju da rekordan broj timova priprema aplikacije za lokalne i evropske fondove. Takođe, većina ispitanika i ove godine kao najveće prepreke u poslovanju navodi nedostatak prilika za finansiranje, visoke poreze, kompleksne birokratske procedure...