Rediteljsko pozorište je bez konkurencije

Gledao sam, u proteklom periodu, priličan broj predstava u bivšoj Jugoslaviji, ali i u inostranstvu. Mi imamo jake autore i reditelje i moćne glumce. Predstave koje sam pozvao na Sarajevo fest u samom su vrhu evropskog pozorišta. Tačno je da je evropsko pozorište u krizi, kao što je u krizi pozorište u regionu, ali postoje veliki uzleti. Na ovom sarajevskom teatarskom skupu vidimo da su pojedini pozorišni dometi u BiH i Srbiji zaista na visokom evropskom nivou. Problem je što su sredstva koja se izdvajaju za pozorište tako mala da materijalni faktor sprečava veći razvoj.

Reditelj Haris Pašović, umetnički direktor Sarajevo festa, ovako je za „Politiku” ocenio pozorišnu sliku Balkana između dva festivalska izdanja. Šesti po redu Sarajevo fest, ove godine donosi devet predstava, jedan koncert, forume i panel-diskusije koje će poklonici teatarske umetnosti imati priliku da isprate do 22. septembra na više lokacija u Sarajevu.

Pod motom „Sekularna” na ovogodišnjem programu Sarajevo Festa upravo se predstavilo Beogradsko dramsko pozorište sa dve predstave: „Tiho, tiše” Milice Radojčić u režiji Ane Janković i „Švejk” Jaroslava Hašeka u režiji Veljka Mićunovića. Svoju scensku poetiku predstaviće i Jugoslovensko dramsko pozorište i Hartefakt. Tu je i Bosansko narodno pozorište Zenica, Narodno pozorište Sarajevo, Kamerni teatar 55...

– Ove godine podnaslov festivala glasi „Sekularna”. Mi smo se setili onih prvih godina otpora ’92. i ’93. godine, kada se pojavio spot koji je režirao Dino Mustafić, a Arijana Saračević Helać ga je kasnije više puta koristila u svojim delima, a čiji moto je bio „Borimo se za jedinstvenu, nezavisnu, sekularnu Bosnu i Hercegovinu“. Posle 32 godine BiH nije jedinstvena, nije nezavisna, a mi postavljamo pitanje je li sekularna, objasnio je Pašović i najavio:

– Sarajevo fest ima tri programske linije: umetnička dela (pozorište, film, koncerti), diskusije o društvenim temama i forum za mlade. U umetničkom delu ove godine biće šoukejs nekih od najboljih predstava u Bosni i Hercegovini i Srbiji u protekloj sezoni. Gosti iz inostranstva i regiona i domaća publika mogu da gledaju „Marlen Ditrih” i „Muhameda Alija” Narodnog pozorišta iz Sarajeva, „Mihaela Kolhasa” JDP-a, „Malograđansku svadbu” Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, „Kako sam naučila da vozim” Hartefakta, zatim predstave „Kiselina“ Bosanskog narodnog pozorišta Zenica i „Svet mogućnosti” koprodukciju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Ist vest centra iz Sarajeva, Grada teatra iz Budve i plesnog centra „Tala” iz Zagreba.

Zaista kompleksan program sa, kako kaže Pašović, fantastičnim glumcima (Mirjana Karanović, Svetozar Cvetković, Gordana Boban, Vojin Ćetković, Gordana Đurđević, Mirvad Kurić, Milena Vasić, Maja Izetbegović, Slaven Vidak, Čubrilo Čupić, Aljoša Đidić, Lidija Stevanović, Mona Muratović, Sanja Ristić Krajinov i mnogi drugi) i jednako izvrsnim rediteljima (Dino Mustafić, Boris Liješević, Patrik Lazić, Ana Janković, Tara Manić, Nermin Hamzagić, Veljko Mićunović).

– Teme su raznorodne, od porodičnih tajni koje izlaze na videlo do antiratnog krika. Od nasilja nad ženama do ženske snage, odnosno od osoba sa razvojnim teškoćama do pobune „malog” čoveka, od ekologije do savremene Evrope. To su teme koje dominiraju danas u društvu i brinu svakog čoveka. Specifična tema panel-diskusija jeste: sudbina sekularnosti u današnjem svetu i posebno sekularnost u Bosni i Hercegovini koja je, čini se, poljuljana – kaže Pašović.

Između dva festivalska izdanja neumorni reditelj-putnik Haris Pašović u potrazi za novim scenskim rukopisom krstario je regionom, Evropom i šire. O tome na čemu počivaju nova dramska propitivanja, primećuje:

– Vrlo su zanimljivi odgovori na ovo pitanje. Autori, dramaturzi, reditelji i glumci u predstavama na festivalu istraživali su nove forme i dali su neka vrlo zanimljiva rešenja. Glumci igraju u ovim predstavama istinito i duboko, ali i sa nekim novim glumačkim pristupom, moderno, često su fascinantni. Autori i dramaturzi idu „u kost” i ne ustručavaju se da istraže najkomplikovanije dimenzije ljudskog uma i srca. Sve su predstave rediteljske, ja volim takvo pozorište, verujem u takvo pozorište i ove predstave dokazuju da je rediteljsko pozorište bez konkurencije.