Novi drum do opustelog Grahova

Grahovo – Kod Morinja, na samoj obali Bokokotorskog zaliva, krajem naredne sedmice, najverovatnije za Aranđelovdan, biće puštena u saobraćaj deonica magistralnog puta Knež Laz–Lipci. Ona je duga oko deset kilometara, ima četiri tunela i most koji je podiglo preduzeće „Putevi” iz Užica.

Ova trasa je deo budućeg magistralnog puta od Risna do Žabljaka čija je gradnja počela pre 14 godina. Pre dve godine pušten je u saobraćaj deo puta od Dragalja do Knež Laza, a u toku su radovi na izgradnji saobraćajnice od Dragalj polja do Grahovskog polja u dužini od sedam kilometara. Očekuje se da će do kraja 2010, biti završen magistralni put do Vilusa koji će crnogorsko primorje povezati sa Hercegovinom, Republikom Srpskom i severnim delom Crne Gore. Investitori ovog velikog projekta su Vlada Crne Gore, republička Direkcija za saobraćaj. Posao je poveren nikšićkom preduzeću AD Mehanizacija i programat, a najtežu deonicu od Knež Laza do Lipaca probila je i izgradila nikšićka firma „Tani”.

Da li će novom saobraćajnicom stići i bolji život u opustelo Grahovo, nekadašnju opštinu poznatu po istorijskim događajima i ličnostima? Ako je suditi po trenutnom stanju, proći će mnogo vremena dok se narod, koji se odselio, vrati na ognjišta.

(/slika2)Danas Grahovo podseća na opusteli grad. Zgrade u samom centru su ruševne. Tu je pre pola veka bila razvijena trgovina, uslužne delatnosti i ugostiteljstvo. Grahovo je pre mnogih gradova u Crnoj Gori, nakon Cetinja dobilo bolnicu. Još u vreme ratova sa Turcima. Ni Austrougarska, a kasnije Nemci i Italijani nisu mimoišli ovo mesto. Palili su i ubijali nedužno stanovništvo.

Na urušenoj zgradi u samom centru spomen-ploča posvećena borcima slavnih partizanskih jedinica, Desete i Šeste crnogorske brigade, koje su 21.oktobra 1944. u herojskom jurišu uništile nemačko-četnički garnizon i oslobodile Grahovo. Nažalost, propada i kompleks na brdu Uvac gde je spomenik Savi Kovačeviću, a u podnožju spomen-biste Nikoli Kovačeviću i drugim herojima iz ovog kraja.

– Nekad se ovde dobro živelo, kaže Veselin Bošković. – Zanatstvo, privreda i zemljoradnja, fabrika za proizvodnju sokova, malina, redovni autobuski saobraćaj. Međutim, loše saobraćajnice, zatvaranje zanatskih i uslužnih radnji i razvoj industrije u okolnim gradovima učinili su da se mnogi stanovnici iz Grahova odseleu Nikšić, Podgoricu, Vrbas, crnogorsko primorje…Samo jedna dnevna novina dolazi u Grahovo i to dva-tri primerka „Pobjede”. Druge štampe nema, jedini vid informisanja je televizija, uglavnom satelitska, navodi Bošković.

Pogon za proizvodnjuburgija fabrike „Metalac” iz Trebinja, koji je bio otvoren u Grahovu i uspešno poslovao nekoliko godina uoči poslednjeg rata zatvoren je. U Grahovu rade tri kafane i dve prodavnice.

– Mesto gde sada sedimo nekada je bilo hotel koji je imao sve moguće sadržaje, nastavlja priču Bošković. – Međutim, propade i on kao i grahovska privreda. Pre više od godinu dana dođoše biznismeni iz Rusije, kupiše objekte Zemljoradničke zadruge u Vilusima i ovde u Grahovu hotel, isplatiše zaposlene i odoše. Nema ih, kafana radi, ali je gostiju sve manje. Čak ni niske cene ne privlače one koji prolaze kroz mesto. To što se u hotelu „Grahovo” može popiti kafa za samo 30 centi nije dovoljan razlog da putnici svrate u ruinirani objekat kroz čije prozore su zaposleni izveli dimnjak iz peći iz vremena Austrougarske.

(/slika3)– Ova livena peć deo je istorije ovog kraja. Ona se 1917. našla u Vilusima, da bi se krajem tridesetih godina obrela na železničkoj stanici u tom mestu. Sve do 1975. grejala je na hiljade putnika koji su čekali vozove. Nakon zatvaranja pruge uskog koloseka Nikšić – Bileća peć je dodeljena Zemljoradničkoj zadruzi u Grahovu i evo, neko vreme dobro služi za zagrevanje kafane u hotelu.

Meštani pričaju da su očekivali mnogo više od preduzeća „Aleksandrija” koje je zakupilo zemljište u Grahovoskom polju. Nadali su se većim zaradama ali i pomoći države od koje očekuju da im vrati zemljište nacionalizovano pre više od pola veka. Možda bi neki Grahovljani i dočekali bolji život ako bi im država vratila ogromne parcele, a oni ih prodali, jer je cena kvadratnog metra od5 do 25 evra, zavisno od lokacije. Što je bliže budućem magistralnom putu – zemlja je skuplja.

Dvadesetak kilometara udaljenosti od mora i nadmorska visina od oko 800 metara predstavljaju idealne uslove za život u kraju u kome je pre više od pola veka bilo mnogo života i radosti. Danas je ovde samo jedna škola, jedna ambulanta u koju lekar dolazi jednom nedeljno, opustele ulice i na desetine srušenih zgrada.