Prvi egipatski Kopt u američkom Senatu

Egipatski Kopti, jedna od najstarijih hrišćanskih zajednica sveta i najveća na Bliskom istoku, dobili su svog prvog predstavnika u Kongresu SAD i tek šestog američkog Arapina koji je postao član Senata.

Džordž Hilmi, sin egipatskih imigranata koji su se doselili u Nju Džersi, preuzeo je mesto upražnjeno ostavkom demoktratskog senatora Boba Menendesa, koji se u avgustu povukao pošto je osuđen pod optužbom da je primao mito od egipatske vlade.

Hilmi će između ostalog preuzeti mesto u senatskom komitetu za spoljne poslove. Iako će o njegovoj sudbini u Senatu konačna odluka biti doneta tek po formiranju nove administracije nakon novembarskih izbora, očekuje se da će on kao jedini pripadnik koptske crkve u Kongresu, čijih se 87 procenata članova izjašnjavaju kao hrišćani, doprineti da se popravi status Kopta koji su u Egiptu česta meta islamskog nasilja uprkos obećanja predsednika Abdul Fataha el Sisija da će normalizovati odnose dve velike verske zajednice. Senator Hilmi je karijeru na Kapitol hilu počeo 2012. kao savetnik dvojice senatora, a od 2019. do 2023. bio je šef štaba Fila Marfija, guvernera Nju Džersija, savezne države koja ima drugu najveću populaciju amerikanaca arapskog i egipatskog porekla. Hilmi je povodom „istorijskog značaja” svog imenovanja zahvalio guverneru Marfiju i poimenično koptskim sveštenicima koji su doprineli njegovom izboru.

Procenjuje se da oko milion i po Kopta živi van Egipta, a da se oko 500.000 nalazi u SAD gde su mnogi zaposleni u federalnoj administraciji. Koliko ih živi u Egiptu nikada zvanično nije saopšteno. Brojke idu od osam do blizu 14 miliona u zemlji sa više od 100 miliona stanovnika.

Hrišćanstvo je potomcima starih Egipćana doneo apostol Marko kada je 40. godine osnovao crkvu koja se jednostavno zvala Egipatska. Egipat je pre arapskih osvajanja i dolaska islama u sedmom veku bio poznat kao Egiptos – što na koptskom znači Kopt.

Koptska crkva doktrinarno pripada hrišćanskim crkvama istočnog rituala. Drži se monofizitskog učenja koje ne priznaje dvojnu Hristovu prirodu Bogočoveka iako je većina hrišćanskih crkava ovu doktrinu odbacila na saboru u Haldeji 451. godine.

Arapi su koptski jezik zabranili 997. i on od tada preživljava samo u pasažima liturgijske službe koja je većinski na arapskom. Od 19. i 20. veka većina vernika sebe naziva koptskim pravoslavcima, kako bi se razlikovala od manjine koja je prihvatila rimokatoličanstvo, ali i od grčke pravoslavne crkve.

Odnos većinskog muslimanskog stanovništva često je ispunjen napadima na koptske crkve i kuće. Na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu jednu od nagrada odneo je dokumentarac „Na granici sna” koji je priča o pozorišnoj trupi pet devojaka iz grada Minije u Gornjem Egiptu.

Film opisuje koliko je složen položaj žena u duboko konzervativnom društvu koje očekuje da žene bespogovorno slede muškarce, da sede u kući i slušaju muža. Sekularni snovi mladih devojaka ne uklapaju se ni u narativ koptske crkve ni u islamsko društvo koje ne toleriše liberalne ideje, ni u Egipat u kome je Sisijev režim doprineo rastu jaza između bogatih i siromašnih.

Kopti su suočeni sa dugom istorijom nasilja i proganjanja, posebno u severnom guvernoratu Minija gde je i ovog leta više koptskih kuća spaljeno dok su žitelji bili unutra. Bio je to odgovor ekstremista na plan da se podigne njihova crkva. Na meti su brutalne odmazde pripadnika Islamske države čija jedna grupa operiše na Sinaju.

Dok vlasti kažu da se trude da sačuvaju mirnu koegzistenciju, islamski ekstremisti doživljavaju Kopte kao nelegitimnu, stranu zajednicu „kafira”, nevernika, filijalu islamofobnog Zapada, koja nema prava da bude u Egiptu. Policija redovno savetuje hrišćane da prihvate pomirenje sa napadačima, što je jednog ranijeg koptskog patrijarha navelo da kaže da je „zemlja bez crkvi bolja od crkvi bez države”.

U vreme kada je u državnom udaru avgusta 2013. vojska oborila vlast blisku Muslimanskoj braći, Kopti su slavili, a vođu puča, i aktuelnog predsednika Abdel Fataha el Sisija, doživljavali kao spasioca posle godina straha i sukoba sa muslimanskom većinom. Režim je posle erupcije nasilja rešio da popravi štete. Izdate su dozvole za gradnju više od 160 novih crkava i legalizaciju najmanje 200 starih. Kairska katedrala Hristovog rođenja, otvorena 2019, danas je najveća hrišćanska crkva na Bliskom istoku.

Euforija zbog generala koji je postao predsednik u međuvremenu je popustila. Mnogi Kopti smatraju da čovek za koga su mislili da je „poslat sa neba” – nije ispunio obećanja o jednakosti svih 103 miliona Egipćana.