Први египатски Копт у америчком Сенату

Египатски Копти, једна од најстаријих хришћанских заједница света и највећа на Блиском истоку, добили су свог првог представника у Конгресу САД и тек шестог америчког Арапина који је постао члан Сената.

Џорџ Хилми, син египатских имиграната који су се доселили у Њу Џерси, преузео је место упражњено оставком демоктратског сенатора Боба Менендеса, који се у августу повукао пошто је осуђен под оптужбом да је примао мито од египатске владе.

Хилми ће између осталог преузети место у сенатском комитету за спољне послове. Иако ће о његовој судбини у Сенату коначна одлука бити донета тек по формирању нове администрације након новембарских избора, очекује се да ће он као једини припадник коптске цркве у Конгресу, чијих се 87 процената чланова изјашњавају као хришћани, допринети да се поправи статус Копта који су у Египту честа мета исламског насиља упркос обећања председника Абдул Фатаха ел Сисија да ће нормализовати односе две велике верске заједнице. Сенатор Хилми је каријеру на Капитол хилу почео 2012. као саветник двојице сенатора, а од 2019. до 2023. био је шеф штаба Фила Марфија, гувернера Њу Џерсија, савезне државе која има другу највећу популацију американаца арапског и египатског порекла. Хилми је поводом „историјског значаја” свог именовања захвалио гувернеру Марфију и поименично коптским свештеницима који су допринели његовом избору.

Процењује се да око милион и по Копта живи ван Египта, а да се око 500.000 налази у САД где су многи запослени у федералној администрацији. Колико их живи у Египту никада званично није саопштено. Бројке иду од осам до близу 14 милиона у земљи са више од 100 милиона становника.

Хришћанство је потомцима старих Египћана донео апостол Марко када је 40. године основао цркву која се једноставно звала Египатска. Египат је пре арапских освајања и доласка ислама у седмом веку био познат као Египтос – што на коптском значи Копт.

Коптска црква доктринарно припада хришћанским црквама источног ритуала. Држи се монофизитског учења које не признаје двојну Христову природу Богочовека иако је већина хришћанских цркава ову доктрину одбацила на сабору у Халдеји 451. године.

Арапи су коптски језик забранили 997. и он од тада преживљава само у пасажима литургијске службе која је већински на арапском. Од 19. и 20. века већина верника себе назива коптским православцима, како би се разликовала од мањине која је прихватила римокатоличанство, али и од грчке православне цркве.

Однос већинског муслиманског становништва често је испуњен нападима на коптске цркве и куће. На овогодишњем филмском фестивалу у Кану једну од награда однео је документарац „На граници сна” који је прича о позоришној трупи пет девојака из града Миније у Горњем Египту.

Филм описује колико је сложен положај жена у дубоко конзервативном друштву које очекује да жене беспоговорно следе мушкарце, да седе у кући и слушају мужа. Секуларни снови младих девојака не уклапају се ни у наратив коптске цркве ни у исламско друштво које не толерише либералне идеје, ни у Египат у коме је Сисијев режим допринео расту јаза између богатих и сиромашних.

Копти су суочени са дугом историјом насиља и прогањања, посебно у северном гувернорату Минија где је и овог лета више коптских кућа спаљено док су житељи били унутра. Био је то одговор екстремиста на план да се подигне њихова црква. На мети су бруталне одмазде припадника Исламске државе чија једна група оперише на Синају.

Док власти кажу да се труде да сачувају мирну коегзистенцију, исламски екстремисти доживљавају Копте као нелегитимну, страну заједницу „кафира”, неверника, филијалу исламофобног Запада, која нема права да буде у Египту. Полиција редовно саветује хришћане да прихвате помирење са нападачима, што је једног ранијег коптског патријарха навело да каже да је „земља без цркви боља од цркви без државе”.

У време када је у државном удару августа 2013. војска оборила власт блиску Муслиманској браћи, Копти су славили, а вођу пуча, и актуелног председника Абдел Фатаха ел Сисија, доживљавали као спасиоца после година страха и сукоба са муслиманском већином. Режим је после ерупције насиља решио да поправи штете. Издате су дозволе за градњу више од 160 нових цркава и легализацију најмање 200 старих. Каирска катедрала Христовог рођења, отворена 2019, данас је највећа хришћанска црква на Блиском истоку.

Еуфорија због генерала који је постао председник у међувремену је попустила. Многи Копти сматрају да човек за кога су мислили да је „послат са неба” – није испунио обећања о једнакости свих 103 милиона Египћана.