Neizvesnost u izbegličkim barakama

Smederevo – Od oko 24.000 izbeglih i raseljenih sa prostora Hrvatske, BiH i Kosmeta, koji su svoj novi dom, makar privremeni, pronašli u Smederevu, njih oko 600, uglavnom sa Kosova i Metohije, još uvek je smešteno u 35 oronulih baraka kolektivnog centra u obližnjem selu Radinac. Do 1. avgusta, kompanija "Ju-Es stil Srbija" je kolektivni centar snabdevala hranom, strujom, vodom i grejanjem, na osnovu ugovora sa Komesarijatom za izbeglice, koji je železari refundirao te troškove. Od tog datuma, na zahtev američke kompanije, ugovor je raskinut, a deo obaveza "Ju-Es stila" prihvatila je lokalna samouprava koja troškove takođe fakturiše Komesarijatu.

Prema rečima zaduženih u sektoru za odnose s javnošću "Ju-Es stila", ova kompanija će i ubuduće besplatno snabdevati centar u Radincu strujom, vodom i grejanjem. A predsednik opštine Smederevo Saša Radosavljević kaže za "Politiku" da lokalna samouprava pomaže ovim ljudima u skladu sa mogućnostima:– Naravno, to nije previše, ali napravili smo dogovor sa stečajnim upravnikom "Sartida", u čijoj se stečajnoj masi nalazi zemljište gde su smeštene barake za izbeglice, da ne prodaje taj kompleks dok se ne reši problem njihovog budućeg smeštaja – kaže Radosavljević.

Od avgusta, žitelji kampa od narodne kuhinje smederevskog Crvenog krsta dobijaju jedan obrok dnevno, koji se sastoji od vekne hleba, 300 grama variva i 100 grama mesnih prerađevina. Vikendom dobijaju konzerve. Humanitarne pomoći je sve manje, a proredile su se i posete opštinskih i državnih činovnika, kao i predstavnika dobrotvornih organizacija. Vode češće nema nego što je ima, cevi su odavno dotrajale. U sobičcima oronulih baraka smeštene su i po dve mnogočlane porodice. Deca često pobolevaju, uglavnom od bolesti disajnih organa.

Verica Nedeljković je samohrana majka sa devetoro dece. Muža su joj ubili na Kosmetu, a ona je iz Suve Reke pobegla sa decom u vreme bombardovanja. Od tada su svi u kampu. U dve sobe stanuje sa osmoro dece, snahom i dvoje unučadi. Ako starija deca nešto zarade od povremenih fizičkih poslova, onda se ponešto za doručak i večeru nađe na stolu. Ako para nema, sve se svodi na "mršav" obrok koji dobijaju od Crvenog krsta. I ne kriju: češće su gladni nego siti.

– Nemamo ni zdravstvene knjižice, ni lične karte, niti novca da odemo u Kruševac, gde smo upisani u matične knjige. Ja sam težak bubrežni bolesnik, a ne lečim se nigde. Poslednji put smo od jedne humanitarne organizacije dobili pomoć od 150 evra. Bilo je to pre šest godina – suznih očiju nam priča Verica, dodajući da joj je dozlogrdio ovakav život, koji se sveo na moljakanje za pomoć.

Slična je priča i njenih komšija u kampu, Dragana i Leposave Krstić:

– Do sada sam četiri puta, sa celom porodicom, štrajkovao glađu ispred zgrade Vlade Srbije. Pre mesec dana smo tri dana spavali u parku ispred zgrade Vlade. Dobio sam tada 20.000 dinara pomoći i to sam potrošio na školske sveske i knjige. U Radincu sam sa ženom i sedmoro dece, u dve sobe. Dve ćerke su se udale i napustile kamp, a jedna koja je ovde rođena gluvonema je i slabovida. Četvoro njih ide u školu, a najmlađem je osam meseci – žali nam se Dragan Krstić i dodaje da nikom ne brani da se bori za vlastitu porodicu, iako zna da ima i onih u kampu koji mu iza leđa pričaju kako "manipuliše svojom decom". I on povremeno zarađuje radeći fizičke poslove. Krstići su pre osam godina izbegli iz Obilića, gde su im dve kuće spaljene do temelja. Dragan je bio zaposlen u tamošnjoj termoelektrani, kao mašinbravar.

U kampu nije redak prizor da, kad stigne neka "sitna pomoć", nastane opšta svađa, pa čak i fizičko razračunavanje oko toga ko će šta da uzme. Referent za distribuciju pomoći u kampu Miodrag Knežević kaže za naš list da su sada uveli red u raspodeli i da se pomoć dodeljuje po broju prijavljenih članova. Ipak, sve pritiska neizvesnost do kada će uopšte moći da ostanu u Radincu.

– Komesarijat će uskoro ponovo ponuditi programe raseljavanja za 71 izbeglo lice iz Hrvatske i 505 raseljenih sa Kosmeta, koliko ih ukupno ovde ima. Videćemo šta će biti – kaže upravnik kampa u Radincu Zoran Radojković.