Неизвесност у избегличким баракама

Смедерево – Од око 24.000 избеглих и расељених са простора Хрватске, БиХ и Космета, који су свој нови дом, макар привремени, пронашли у Смедереву, њих око 600, углавном са Косова и Метохије, још увек је смештено у 35 оронулих барака колективног центра у оближњем селу Радинац. До 1. августа, компанија "Ју-Ес стил Србија" је колективни центар снабдевала храном, струјом, водом и грејањем, на основу уговора са Комесаријатом за избеглице, који је железари рефундирао те трошкове. Од тог датума, на захтев америчке компаније, уговор је раскинут, а део обавеза "Ју-Ес стила" прихватила је локална самоуправа која трошкове такође фактурише Комесаријату.

Према речима задужених у сектору за односе с јавношћу "Ју-Ес стила", ова компанија ће и убудуће бесплатно снабдевати центар у Радинцу струјом, водом и грејањем. А председник општине Смедерево Саша Радосављевић каже за "Политику" да локална самоуправа помаже овим људима у складу са могућностима:– Наравно, то није превише, али направили смо договор са стечајним управником "Сартида", у чијој се стечајној маси налази земљиште где су смештене бараке за избеглице, да не продаје тај комплекс док се не реши проблем њиховог будућег смештаја – каже Радосављевић.

Од августа, житељи кампа од народне кухиње смедеревског Црвеног крста добијају један оброк дневно, који се састоји од векне хлеба, 300 грама варива и 100 грама месних прерађевина. Викендом добијају конзерве. Хуманитарне помоћи је све мање, а проредиле су се и посете општинских и државних чиновника, као и представника добротворних организација. Воде чешће нема него што је има, цеви су одавно дотрајале. У собичцима оронулих барака смештене су и по две многочлане породице. Деца често поболевају, углавном од болести дисајних органа.

Верица Недељковић је самохрана мајка са деветоро деце. Мужа су јој убили на Космету, а она је из Суве Реке побегла са децом у време бомбардовања. Од тада су сви у кампу. У две собе станује са осморо деце, снахом и двоје унучади. Ако старија деца нешто зараде од повремених физичких послова, онда се понешто за доручак и вечеру нађе на столу. Ако пара нема, све се своди на "мршав" оброк који добијају од Црвеног крста. И не крију: чешће су гладни него сити.

– Немамо ни здравствене књижице, ни личне карте, нити новца да одемо у Крушевац, где смо уписани у матичне књиге. Ја сам тежак бубрежни болесник, а не лечим се нигде. Последњи пут смо од једне хуманитарне организације добили помоћ од 150 евра. Било је то пре шест година – сузних очију нам прича Верица, додајући да јој је дозлогрдио овакав живот, који се свео на мољакање за помоћ.

Слична је прича и њених комшија у кампу, Драгана и Лепосаве Крстић:

– До сада сам четири пута, са целом породицом, штрајковао глађу испред зграде Владе Србије. Пре месец дана смо три дана спавали у парку испред зграде Владе. Добио сам тада 20.000 динара помоћи и то сам потрошио на школске свеске и књиге. У Радинцу сам са женом и седморо деце, у две собе. Две ћерке су се удале и напустиле камп, а једна која је овде рођена глувонема је и слабовида. Четворо њих иде у школу, а најмлађем је осам месеци – жали нам се Драган Крстић и додаје да ником не брани да се бори за властиту породицу, иако зна да има и оних у кампу који му иза леђа причају како "манипулише својом децом". И он повремено зарађује радећи физичке послове. Крстићи су пре осам година избегли из Обилића, где су им две куће спаљене до темеља. Драган је био запослен у тамошњој термоелектрани, као машинбравар.

У кампу није редак призор да, кад стигне нека "ситна помоћ", настане општа свађа, па чак и физичко разрачунавање око тога ко ће шта да узме. Референт за дистрибуцију помоћи у кампу Миодраг Кнежевић каже за наш лист да су сада увели ред у расподели и да се помоћ додељује по броју пријављених чланова. Ипак, све притиска неизвесност до када ће уопште моћи да остану у Радинцу.

– Комесаријат ће ускоро поново понудити програме расељавања за 71 избегло лице из Хрватске и 505 расељених са Космета, колико их укупно овде има. Видећемо шта ће бити – каже управник кампа у Радинцу Зоран Радојковић.